Piše Ivan Milićević: Kriptoćaci

Pomenuta individua, u toj takvoj državi, umesto na optuženičkoj klupi, sedi naizmenično, po potpaljenim foteljama od skaja u Nemanjinoj 22 i Resavskoj 42. Nesmetano, besprizorno i drsko obavljajući funkcije - ministra pravde i člana Visokog saveta tužilaštva.

Ako vam ovaj sadistički apsurd, sam po sebi, ne zvuči dovoljno perverzno i sakralno, prethodnu zamisao „apgredujte“ još i svedenim prisustvom jedne „nesvrstane“ moralne vertikale, čija ruka, u krucijalnom trenutku po vas, ali izvesno i po čitavo društvo, ostaje u „mizanscen“ horizontali, što tonski prati nekakav neslušljiv monolog i odzvanjanje reči poput „doslednost“, „odsustvo kriterujuma“ , „Dolovac“, a što vam neizostavno izaziva nesnosno perutanje čeonog režnja mozga i refluks želuca.

Ako ste sve gore navedeno uspeli da zamislite, ne bi trebalo da imate i najmanju nedoumicu i nejasnoću o tome šta se trenutno događa u javnotužilačkoj organizaciji, posebno u kontekstu proterivanja četvoro tužilaca iz TOK-a, ali i gašenja srpske kancelarije u Evrodžastu.

Ono što bi najpre trebalo da bude svima momentalno jasno, jeste da članovi odlazećeg saziva VST, i učesnici trke za budući, gospoda Predrag Milovanović i Boris Pavlović, nisu imali nijedan jedini razlog da svojim glasom ne podrže da tužiteljka Gordana Janićijević bude ponovo upućena u Evrodžast, posebno u trenutku kada bi, kao u okolnim državama, trebalo da se zalaufaju „skaj“ predmeti koji vode ka „vrhu“.

Ovim su podržali „DRI ministra“, koji je dozvolio sebi da dovede u pitanje stručnost Janićijevićeve, a sve u cilju očiglednog sprečavanja da se osoba bliska Zagorki Dolovac nađe na izvoru ko zna kakvih „Skaj“ informacija. Jer sveti bog zna šta još možemo da čujemo, posle onog da je Ambasada Srbije u Lisabonu bila štek za kokain.

Takođe, nema nikakvog racionalnog objašnjenja za njihovo selektivno glasanje i neupućivanje samo četvoro tužilaca u JTOK, među kojima nesporno najviše bode oči ime Irene Bjeloš.

Budući da su stigli da je proteraju iz JTOK pre nego što su je izbrali, iako je na čak dva konkursa (jednom misteriozno ukinutom, i drugom za koji upravo ovaj dvojac nije dao kvorum), bila na vrhu liste, uz osvrt na „slučajnost“ da je dan nakon što je naložila hapšenje SNS ekipe zbog pet tona marihaune, predsednik republike potpisao „Mrdićeve zakone“ (zbog čije primene je i proterana) , sumnja da je zapravo Bjeloševa od početka bila meta ovog državnog „projekta“, više je nego osnovana.

Samim tim, učešće Milovanovića i Pavlovića u ovim državnim projektima, ukazuje samo na jedno – dil. I to sa režimskim taborom.

Zbog čega – prosto, zbog plate. Jer valjda su dosad shvatili da "utešni motiv" zvani rušenje Zagorke Dolovac, čistkom njoj bliskih ljudi, u datim okolnostima predstavlja nadržavni megalomanski projekat.

U rat protiv osobe koja punih 16 godina najpredanije radi na učvršćivanju svojih veza, kontakata i leđa u toj istoj Evropi, sigurno se ne ide "teškom artiljerijom" zvanom Uglješa Mrdić, Nenad Stefanović, Nenad Vujić, Vladimir Orlić, te nameštenim izborima za VST. Ako u to zaista veruju, onda je situacija po njih dodatno otužnija.

Sve to znamo mesecima. Još od onda kad je Milovanović glasao za napredovanje Nikole Pantelića u VJT u Pančevu i učepljivački kritikovao „politički“ skup podrške Bojani Savović ispred VST.

Znamo i da je uoči prvog glasanja za VST, Pavlović preusmerio deo svojih sigurnih glasova na Milovanovića, pa ostao treći, a ovaj isplivao kao prvi, što dokazuje i ponovljeno BIA glasanje.

Znamo da Udruženje tužilaca Srbije „ne dozvoljava da se govori o bilo kakvom priklanjanju“ i da „neće da bira između dva zla“, ali da opet, nije imalo svog kandidata za izbore iz redova viših tužilaca, jer zaboga, „niko nije hteo da se kandiduje“.

(Ili možda, da ne bi odvukli glasove Stefanoviću, pardon Uskokoviću).

Znamo da Milovanović predlaže Stefanovićeve saradnike za nova upućivanja u JTOK, da na Guberevcu ispija kafu s Željkom Jovanovićem - jednim od Stefanovićevih "tužilaca koji hoće da rade", čija je žena bila režimski kandidat za Visoki savet sudstva i kom ministar pravde pokušava da pripiše nepostojeće zasluge za zaplenu pet tona droge u Konjuhu.

Znamo i da potpisnicu jednog od prigovora, zbog kojih su ponovljena glasanja za VST na nekoliko izbornih mesta, Jelenu Kocić, javnosti znane iz slučaja "Naplatna rampa", predlaže da iz Niš, bude upućena u beogradski VJT iz nepoznatih razloga, razume se, o trošku građana Srbije.

Sve znamo i sve je očigledno. Radikalski ogoljeno.

I Pavlović zna da sve znamo, pa ni ne pokušava da se blamira blefiranjem, opravdavanjem. Stoji iza svoje odluke i ćuti.

Za razliku od ovog drugog koji nam uporno atakuje na inteligenciju svojim objašnjenjima.

Kad si već znao da se uzdržiš, sad se, brate, i suzdrži.

Ako si pak, otet i primoran, što uopšte nije isključeno imajući u vidu s kim se družiš i blejiš, napiši „Help!“, horizontalno, na ruci, da bude čitkije.

Ili nam daj neki drugi znak.

Samo nas nemoj praviti mentolima.

Nikad.

Toliko.