21
U prostoru rezervisanom za lični komentar, prenosim danas pismo koje mi je minulih dana stiglo na i-mejl adresu, a koje potpisuje I.T., učenik novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", i koje se, očekivano, tiče šikane koju su njeni profesori i učenici prošli od trenutka kada su se neki od njih priključili komemorativnim protestima zbog smrti 15 osoba usled pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice.
Pismo sam odlučio da objavim u ovoj formi iako njegov autor nije želeo da se identifikuje, iz straha za svoj položaj u školi. Zato ne možemo biti sasvim sigurni u autentičnost pisma. Ako već ne njegovo, onda neka moje ime pruži „legitimitet“ i dovoljan osnov za objavljivanje. Ja, uostalom, potpisujem sve što je u njemu napisano, ko god bio autor.
Evo pisma:
„Dobar dan, šaljem mejl koji sam napisao kao učenik gimnazije gde se vrši represija na profesore. Ukoliko vam nešto znači za bilo koji prilog ili temu u vezi podrške đaka profesorima.
Neprihvatljivo je da u jednoj od najuglednijih srednjih škola u državi, se vrši represija na profesore zato što su izveli nas (učenike) da odaju počast, ljudima koji su u strahovitom incidentu izgubili svoje živote. Vreme koje je određeno (svega 15 min), nije radi iskazivanja nekog političkog opredeljenja, već radi iskazivanja saosećanja i svesti o incidentu.
Takođe, svestan sam da profesori ne mogu tek tako da izađu sa nastave, ali u ovakvim situacijama svako ko ima imalo kolegijalnosti, ima pravo da žrtvuje 15 minuta svog vremena, koje nije krucialno uticalo na tok odvijanja nastave tog dana.
Ponovo pominjem, ovaj akt nije izvršen zbog političkog opredeljenja đaka ili profesora, već zbog iskazivanja tuge i odavanja počasti žrtvama. Niko nije pričao o politici, ćutali smo i razmišljali.
Lična podrška svim profesorima koji su imali dovoljno saosećanja i hrabrosti da i pored nastave odaju počast.
***
Nije mi namera da se nađem na nečijem nišanu, da budem trn u oku nekome, s time da rizikujem svoj opstanak u ovoj ustanovi jer sam javno izrazio mišljenje. Ne, moj cilj je da svaki učenik zna zašto je izašao i zašto je ćutao…
Takođe, čitajući odlomke u vezi ove teme na određenim sajtovima, moram da napomenem da ukoliko je bilo ko nateran, pored toga što je napomenuo profesoru da nema želju da izađe, pritom profesor rekao da mora, treba da se obrati direktoru i javno to kaže. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje i mislim da ukoliko ga nešto ne zanima, niko ne sme tog pojedinca da tera.
Ovo je sve bila inicijativa građana, ne privatne firme, političke partije, već akcije koju predvode pojedinci koji ni u jednom momentu nisu iskazali svoje političko opredeljenje, već saosećanje sa porodicama žrtava.
Još jednom, podržavam svakog profesora koji je snosio odgovornost za ono što je uradio, dok neko za nadstrešnicu (barem trenutno) nije.
Učenik I.T.“
To bi bilo to. Pismo je, kao što vidite, relativno kratko i savršeno jasno, a obiluje onim što Srbiji poslednjih godina jako nedostaje – zdravim razumom. Politička elita se od razuma odmetnula davno, svakako to nije počelo 1. novembra ove godine i neće se završiti kada (i ako) odgovorni za ovaj zločin budu privedeni pravdi. Ne treba imati iluzije u pogledu moći ovog pisma da urazumi vlast u ovoj finalnoj fazi urušavanja države: oni su ljudi kojima je borba za otete privilegije i – najjednostavnije rečeno – novac pomutila razum i lišila ih empatije, a one koji je u startu nisu ni imali (empatiju) lansirala na čelne pozicije.
Tako, sa ovim pismom ili bez njega, ispostavlja se da su odbrana i poslednji dani režima usko vezani za prosto pitanje empatije i zdravog razuma.
Na čijoj ste vi strani?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
