5
Nisam se juče ujutru probudio transformisan u džinovsku bubu prevrnutu na leđa, a takav slučaj mi nisu prijavile ni kolege sa portala Nova.rs ili novina Nova, uprkos tome što smo zajedno sa kolegama sa televizije Nova i N1 predstavljeni kao bakule (bubarusi, ako vam je draže) u novom promotivnom spotu anonimnog autora a očekivanog naručioca.
U spotu, koji je direktor „Laste“ u ponedeljak podelio na svojim društvenim mrežama (pa kukavički obrisao, a zašto kad kaže poslanik Đukanović da mu se baš dopao?) se targetiraju novinari nezavisnih medija United grupe i poziva na borbu protiv obojenih revolucija, čiji smo, valjda, mi organizatori. U spot su, kao kontrapunkt zlim novinarima, umiksani prizori najvećih dostignuća predsednika Vučića, putevi koje je on lično izgradio, a među njima i (loše montirano) lice Novaka Đokovića, koji te kadrove odobrava. Da ne znam za bolje, rekao bih da je spot možda finansirao Alakraz, kako bi destabilizovao teniskog šampiona pred odlučujuće mečeve na Vimbldonu. Bilo bi zanimljivije da je tako, ali verovatno nije.
Verovatno je ovo: spot svedoči o novom pristupu borbe režima protiv slobodnh medija naše grupe, u kom su rukavice koje su koristili ranije sada već davna prošlost. Koliko me sećanje služi, počelo je to još po osnivanju N1, značajno pre Nove, i izgledalo je mučno ali sporadično. Sećam se predsednikovih patetičnih tirada, sećam se uzdisanja i mrkih pogleda, sećam se da je jednom jedan od kolega optužen za napad zato što mu je prineo telefon licu (mislim da je Informer to nazvao i atentatom, opravdano). Nastavilo se i učestilo sa rađanjem Nove. Pisao sam već – vala sam se svega nagledao u ove tri godine koliko sam deo United media: hapšenja, razbijenih glava, pretnji, pretnji, pretnji, u poslednje vreme i mora „slap“ službi. Bude ponekad i zabavno, kao kad Milenko Jovanov uzme da čita blog iz Skupštine, temeljno, od objave do objave, ili kad Krle nešto tvituje (hvala mu još jednom za promociju našeg portala i novina), ali uglavnom je kao u ovom spotu – mučno i opasno.
Sa novim izveštajima iz Brisela, koji se sve više koncentrišu na problem vlasništva u medijima i slobode govora, i temperatura kod predsednika i SNS raste, pa je za očekivati ovakve poteze. To je, za mene – do kraja maloumno zaljubljenog u dijalog, zdrav razum i točak istorije koji Srbiju neminovno gura ka demokratiji i Zapadu – pucanj u nogu, i ne znam kako se uopšte isplati režimu. Valjda vide da svaki ovakav gaf samo mobiliše ljude protiv njih. (Uostalom, pogledajte brojke, remitende i šerove). Uzalud: priroda ove vlasti nužno je vodi ka samouništenju u ratovima koje će na kraju voditi među sobom, kad će početi da puca između sukobljenih frakcija, posvađanih oko veličine kolača koji su dobili od gazde.
Bakule su, inače, fascinantne životinje. Čitao sam o njima nakon što sam ih jedva eliminisao iz svog prvog, studentskog stana na Vračaru. Izgleda da su bukvalno dizajnirane za preživljavanje u nemogućim okolnostima. Ubijaju se, pričao mi je deratizator kog smo angažovali da okrvavi ruke, sa dva otrova: najpre, prvi ubija stare jedinke, u roku od nekoliko dana; potom, prskanje stana se ponavlja, navodno zbog toga što – osećajući neumitno umiranje – dolazi do masovnog izleganja jaja sa novim jedinkama, otpornim na otrov koji je ubio njihove roditelje. Zato se onda prskaju drugim otrovom, koji ubija mlade. Meni je, verujte, morbidno zvučalo, zato sam, iz saosećanja, i počeo da čitam o njihovom životu. Sve što sam do sada naučio utvrdilo me još snažnije u utisku da bi bakule zaista preživele i nuklearni napad – a kamo li direktora „Laste“.
Tako da – to each his own i vidimo se na kraju balade.
