Zabrinjavajući podaci: U Srbiji godišnje 56.000 građana umre od kardiovaskularnih bolesti, a ovo je glavni uzrok

Tema kardiovaskularnih bolesti uopšte nije u fokusu javnosti u Srbiji, pa je zato potreba da se dopre do što većeg broja populacije veoma bitna. Udruženje građana za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ je upravo iz tog razloga organizovalo predavanje u Vrnjačkoj Banji na kojem su bili predstavnici brojnih medija u Srbiji.

U svetu na svakih 60 sekundi umru 34 osobe od infarkta ili moždanog udara. Na prvom mestu kao okidač se nalazi visok krvni pritisak, zatim ishrana, a na visokom trećem mestu je loš holesterol.Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, iznela je veoma zabrinjavajuće podatke o tome koliko su kardiovaskularne bolesti rasprostranjene među stanovnicima u Srbiji.„U Srbiji na 1.000 stanovnika njih 300 umre od kardiovaskularnih bolesti. Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, u koje se ubrajaju srčani i moždani udar je visok nivo LDL holesterola ili lošeg holesterola. Pacijenti sa povišenim holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda“, kaže Lalić.Muškarci su u većem riziku od žena. A ateroskleroza od 50 godine života doživljava ekspanziju. Zato bi prvi skrining test za visok holesterol muškarci trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.„Ishrana je vrlo često veoma loša. Ne krećemo se dovoljno ili se uopšte ne krećemo. Našem organizmu je potrebno osam sati da se razgradi obrok pun masti. A čak 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom se sintetiše u našoj jetri. Zato je potrebno holesterol meriti veoma često“, objašnjava profesorka Lalić.Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu. Ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju.U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, jer oni prekidaju sintezu holesterola i na taj način ga smanjuju. Sa druge strane se pokazalo posle tolikih decenija primene statina, da i ako se nešto nalepilo na krvne sudove, napravilo aterosklerozu, oni mogu značajno da stabilizuju te naslage da ne budu trošne.Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje dodatni lekovi. Osim što su efikasni, sa izuzetno malo neželjenih efekata, najnovija generacija medikamenata se daje čak jednom u šest meseci i održava nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim vrednostima.***BONUS VIDEO: Francuski paradoks - vino, sir i bez srčanih problema

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=francuskiparadoksvinosiribezsranihproblema720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5689041"]