Naše telo je jedna neverovatna mašina koja može toliko toga a da nismo ni svesni.
Čini se da se ovaj dobro poznati lik zasniva na nekim stvarnim dokazima. Istraživanje je potvrdilo da se, kad lažemo, to doslovno odražava na našim licima. Povećava nam se temperatura nosa i područja oko očiju, doslovno se zagrevaju, piše Bright Side.
Iako se oduvek verovalo da je smejanje dobro za zdravlje, tek je nedavno zapravo proučeno. A istraživanje je pokazalo da smeh oslobađa moždane hemikalije zbog kojih se osećamo dobro i koje takođe mogu da ublaže bol.
To uopšte nema veze sa samom hranom koju smo za ručak jeli.
Razlog tome skriva se u telesnom satu čoveka. Naš cirkadijalni ritam šalje određene upozoravajuće signale sedam do devet sati nakon što se probudimo i ti signali nas čine pospanim.
Mnogi od nas još uvek misle da iz higijenskih razloga vosak u ušima treba svakodnevno čistiti.
Međutim, nauka dokazuje da su stvari sasvim suprotne. Ušni vosak sam čisti naš ušni kanal i štiti ga od infekcija. Njegovo uklanjanje prouzrokuje više štete nego koristi, pa ga je bolje očistiti samo s površine uha.
Naši folikuli dlake zapravo mogu mnogo toga da kažu o našim navikama spavanja. Istraživači su otkrili da nekako prate i sadrže 24-satni cirkadijalni sat koji utiče na navike spavanja.
Jednog dana bi čak bilo moguće pomoći ljudima koji imaju problema sa spavanjem samo na osnovu proučavanja njihovih folikula.
Otprilike 44 minute budnog vremena, u jednom danu, provodimo zatvorenih očiju zbog treptanja, a to ima neke zaista važne funkcije za nas.
Ne samo da održava oči hidriranima i štiti od stranih predmeta, već pomaže i da se odmorimo. Naš mozak koristi taj sićušni trenutak zatvorenog oka za isključivanje.
Imunitet je veoma bitan za zdravlje jer nam pomaže u borbi protiv svih spoljnjih pretnji. Međutim, telu treba dodatna pomoć. I tu nastupa želudac. Želučana kiselina zaustavlja većinu bakterija koje ulaze u telo putem hrane koju jedemo.
Mišić koji se najbrže kreće u ljudskom telu je orbicularis oculi u našim očima. Toliko je brz da je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Imamo ih dva, po jedan u svakom oku, a oni kontrolišu zatvaranje kapaka. Ako objekat pokuša da dodirne naše oko, taj mišić ga zatvara za manje od 100 milisekundi.
Naučnici su otkrili molekularnu strukturu u telu koja za nas funkcioniše kao „amortizer“.
Istraživači kažu da ovo otkriće baca svetlo na pitanje kako naša tela prilagođavaju živo tkivo, a da ga pritom interakcija sa toliko pokretnih delova ne rastrgne na komade.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: