2
Možda ste primetili u supermarketima da gotovo sve namirnice imaju i u varijanti s dodatkom proteina. Nutricionisti ipak prednost daju zdravoj ishrani, i ističu da ako unosite dovoljno hrane, vrlo je verovatno da unosite i dovoljno proteina i nema potrebe za dodacima.
„Dodavanje proteina u proizvode itekako je u interesu proizvođača, ali ne i vašeg zdravlja“, kaže dr Federica Amati, koja predaje nutricionizam na Imperial koledžu u Londonu. „To nije nešto što se temelji na naučnim dokazima.“
Proteini imaju brojne funkcije u telu, ključni su za rast, oporavak i održavanje zdravlja mišića, kostiju i kože. Sve više prehrambenih kompanija na tržište plasira proizvode obogaćene proteinima, od mlečnih napitaka i energetskih pločica do palačinki i kokica.
Protein je makronutrijent, osnovna hranjiva materija poput ugljenohidrata i masti, i potreban je za normalno funkcionisanje tela. Postoji na hiljade vrsta proteina, a svi se sastoje od manjih molekula, aminokiselina. Većinu tih aminokiselina telo može samo da proizvede.
„Budući da su proteini toliko važni, naš organizam se prilagodio tako da vrlo delotvorno preraspoređuje i menja te gradivne elemente, aminokiseline, kako bi uvek imao ono što mu treba, sve dok unosimo dovoljno hrane“, objašnjava Amati, a prenosi Index.hr.
„Osim ako nemate zdravstveni problem koji zahteva veći unos proteina, većini ljudi, posebno u zemljama poput SAD ili Velike Britanije, jednostavno ne treba više proteina“, kaže nutricionistkinja Bridžet Benelam iz Britanskog udružanja za nutricionizam.
Količina proteina koja vam je potrebna zavisi od godina, telesne težine i individualnih prehrambenih potreba. Posebno je važno da deca i starije osobe unose dovoljno namirnica bogatih proteinima.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da zdrave odrasle osobe dnevno unose oko 0.8 grama proteina po kilogramu telesne težine, što je otprilike 60 grama dnevno za muškarce i 50 grama za žene.
Benelam preporučuje da proteine ne unosimo iz prerađenih proizvoda, već iz raznovrsnih prirodnih izvora, poput mlečnih proizvoda, ribe, mahunarki, orašastih plodova, povrća i mesa.
Takođe savetuje da u svaki obrok uključimo barem malu količinu proteina. „Čini se da je za održavanje mišićne mase efektnije unositi proteine ravnomerno tokom dana, nego sve odjednom“, kaže ona.
Biljni izvori proteina uključuju pasulj, sočivo, leblebije, orašaste plodove, semenke, tofu i zamjene za meso. S druge strane, životinjski izvori uključuju ribu, meso, jaja, mleko i jogurt.
Za one koji žele da povećaju mišićnu masu, Amati ima jednostavan savet: vežbajte.
„Ako vas brinu telesna građa i mišićna snaga, morate podizati veće tegove i opteretiti svoje telo“, kaže ona. „Proteinska pločica vam u tome neće pomoći.“
