4
Direktorka američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) doktorka Rošel Valenski, upozorila je u ponedeljak 29. marta na mogući četvrti talas pandemije kovida 19 u Sjedinjenim Državama zbog kombinacije nekoliko faktora – olakšavanja mere fizičkog distanciranja, novih sojeva virusa i nedovoljnog broja vakcina.
Istovremeno, u Evropi, španski medicinski zvaničnici govore da ono što je započelo kao polagani i kontinuirani porast stope slučajeva koronavirusa sve više liči na skok prema gore. Brojke jasnije „crtaju početak četvrtog talasa“ u Španiji, istakli su.
Uz masovne kampanje vakcinacije, kako bi mogao da izgleda četvrti talas pandemije?
„Nalazimo se u kritičnoj tački pandemije, raskrsnici na kojoj kao zemlja moramo da odlučimo kojim putem da krenemo“, rekla je krajem marta Valenski na brifingu u Beloj kući, prenosi američki portal Healthline.
„Ono što me zabrinjava jeste to da ako ne preduzmemo ispravne korake, imaćemo još jedan porast infekcija baš kao što to vidimo u Evropi, a koji se mogao izbeći“.
Špansko Ministarstvo zdravstva je u ponedeljak uveče objavilo kumulativne brojeve za poslednje dve sedmice slučajeva inficiranih na 100.000 stanovnika koji je 149 za celu zemlju. U regiji glavnog grada Madrida i grada Navare podaci pokazuju rast od 255 odnosno 266, što prelazi granicu od 250 koja upozorava na veliki rizik daljeg širenja pandemije.
Fernando Simon, direktor Koordinacionog centra za zdravstvena upozorenja Ministarstva zdravstva (CCAES), rekao je da bi se ovaj trend rasta mogao ograničiti na „mali talas“. Govoreći u ponedjeljak na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio najnoviji izveštaj za Španiju, objasnio je:
„Dolazi do promene u trenutnoj situaciji. Mogli bismo održati trend ili ga preokrenuti. To zavisi od svih nas. Ako uspemo zadržati ovu situaciju još nekoliko sedmica s trenutnim brojem vakcinacija koje su u toku ili bismo mogli imati epidemiološki talas. Ako se on zaista dešava ali, koji je mnogo manji od prethodnih. I svake nedelje koja prođe, vakcinišemo sve više ljudi. Tako dobijamo na vremenu“, prenosi španski El Pais.
Druge evropske zemlje su zbog povećanog broja infekcija s početka proleća, do kojeg je došlo najpre zbog novih zaraznijih mutiranih sojeva virusa, bile prisiljene da nametnu restriktivnije mere ili da odlože olakšavanje već postojećih.
Prolećni porast infekcija u Evropi se karakteriše kao treći pandemijski talas, ali se već govori o četvrtom talasu jer broj slučajeva koji je kulminirao 11. januara a onda pao tokom februara – što je bio prvi globalni pad u pandemijskim fazama – opet je u februaru počeo da raste.
Od tada su se novi dnevni slučajevi popeli za gotovo 20 posto ukupno. U Francuskoj su porasli više od 30 posto. U Brazilu su porasli više od 50 posto. U Italiji su porasli više od 80 posto. U Indiji su porasli više od 110 posto.
U Francuskoj su u zadnjoj sedmici marta lekari upozorili na mogućnost da pariške bolnice budu preplavljene i da oni budu suočeni sa izborom kojim pacijentima će pružiti tretman protiv kovdia 19. Restriktivne mere su postrožene u nekim delovima Francuske kao u gradu Lionu gde raste broj inficiranih, piše Euronews.
Francuska je samo jedna od evropskih država koje se bore sa novim talasom pandemije. Portugal je na primer, pooštrio prelazak granica sa drugim državama članicama EU. Putovanje iz evropskih država koje beleže više od 150 slučajeva infekcije na 100.000 ljudi ograničavaju se na isključivo esencijalna dok oni koji dolaze iz država sa 500 slučajeva na 100.000 moraće 14 dana biti u karantinu.
„U osnovi, imamo novi virus… smrtonosniji je, lakše se prenosi i zaraznost traje duže“, izjava je nemačke kancelarke Angele Merkel koja je pozvala pokrajine da uvedu strožije mere pred Uskrs.
Kako piše Reuters, masovna vakcinacija u Nemačkoj započela je sporo, najviše zbog ograničenja u nabavci. Do nedelje (28. marta) 10,3 posto Nemaca dobilo je barem prvu dozu što je daleko ispod procenata vakcinacije u drugim zemljama poput Izraela, Sjedinjenih Država i Velike Britanije.
Tim Bele kuće za odgovor na krizu COVID-19 saopštio je da je do 24. marta 84 miliona Amerikanaca ili svaki treći stanovnik SAD primio najmanje prvu dozu vakcine.
Na primeru Amerike, vakcinacija je osnovni indikator da bi četvrti talas pandemije mogao izgledati drugačije, barem u državama koje sprovode programe masovne vakcinacije kao što su SAD – što znači manje hospitalizacija i smrtnih slučajeva, navode stručnjaci.
„Moramo početi ponovo da promišljamo o tome kako se tumače podaci o kovid 19 slučajevima“, rekao je dr. Džon Braunštajn, glavni direktor za inovacije u dečjoj bolnici u Bostonu i saradnik ABC News.
„Uz brzo deljenje vakcina, porast slučajeva među zdravom populacijom neće nužno dovoditi do hospitalizacije i smrtnih ishoda kao što je ranije viđeno tokom pandemije.“
U prvom talasu SAD su zabeležile brzi porast infekcija i smrtnih slučajeva, koji su bili koncentrisani na severoistoku zemlje, tačnije u Njujorku. Tokom leta zemlja je doživela drugi talas sa većim prilivom slučajeva, hospitalizacija i smrtnih slučajeva koji su se širili Amerikom. Početkom jeseni, nacionalni pokazatelji kovida 19 naknadno su pali, da bi tokom kasnih jesenjih i ranih zimskih meseci naišao treći talas s neviđenim naletom inficiranih, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.
Pročitajte još:
S masovnom vakcinacijom u mnogim delovima SAD ponovo je dozvoljeno ručavanje u zatvorenim restoranima, odlazak u bioskop ili na kuglanje kao i odlazak u teretanu. Američka nacionalna agencija za sigurnost transporta (TSA) beleži milionske cirkulacije ljudi na aerodromima. Ali Amerika u drugoj polovini marta ipak beleži skok od skoro 20 posto u povećanom broju infekcija dok se u različitim državama pojavljuju zaraznije mutirane vrste virusa.
Širenje novih varijanti virusa britanskog, južnoafričkog i brazilskog zabrinjava, ali, kako za NPR kaže Bil Hanadž, profesor epidemilogije na Harvardu:
„Ne sme se zaboraviti da su se vakcine pokazale efikasnim protiv novih sojeva. Makar sudeći prema laboratorijskim rezultatima one pružaju dobru zaštitu protiv zabrinjavajućih varijanti virusa. Moguća su manja odstupanja u efikasnosti, ali to nije razlog za preteranu zabrinutorst i tu treba biti vrlo jasan.“
Ali, dok vakcine prožaju određenu zaštitu protiv novih varijanti virusa „za nevakcinisane to može biti veći rizik. Iznova otkrivamo da je rizik od budućih izbijanja infekcija povezan sa našom sposobnošću da održavamo mere koje su na snazi“, kako za ABC News kaže Rejčel Bejker, epidemiološkinja sa Univerziteta Prinston.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
