0
Bombardovanje informacijama i lažnim informacijama o koronavirusu, saveti stručnjaka i "stručnjaka" s društvenih mreža, prazni rafovi u prodavnicama, nestašica alkohola i sredstava za higijenu... Sve to doprinosi širenju panike u trenutku kad je i bez nje situacija prilično ozbiljna i stresna. Psihološkinja Ana Mirković za portal Nova.rs otkriva kako da u svemu ovome sačuvamo zdrav razum.
„Razumno ponašanje, u situaciji koja lako pomuti razum, jeste pratiti relevantne izvore informacija o tome kako se ponašati da bi smanjili rizik od prenošenja virusa. Već i vrapci znaju da je neophodno maksimalno smanjiti interakciju sa drugim ljudima, voditi računa o higijeni ruku, mobilnih telefona koje uzmemo više desetina puta dnevno i koji su nam u ruci i u gradskom prevozu i u prodavnici i na ulici. Razumno je ponašanje informisati se putem relevantnih izvora informacija, proveriti svaku informaciju koja do nas dođe putem društvenih mreža i istinitost iste“, kaže Ana Mirković, psihološkinja i direktorka Instituta za digitalne komunikacije.
„Infodemija (kovanica nastala od reči informacija i epidemija) širi se brže od epidemije i već smo svi zatrpani gomilom potpuno kontradiktornih informacija o virusu Covid-19“, dodaje. „Kako razlikovati smislene od besmislenih informacija – najveći je izazov za zdrav razum danas“.
Prema njenim rečima, i panika je normalna reakcija na aktuelnu situaciju s koronavirusom.
„Panika nije samo jak osećaj anksioznosti, stalno nervozno iščekivanje da se nešto loše desi, već eksplozija strahova sa najgorim scenarijima koje mozak može iskonstruisati. U ovoj situaciji, panika je normalna reakcija. Suočavamo se sa nečim što nam je nedovoljno poznato, o čemu nemamo dovoljno informacija, sve to prati gubitak kontrole nad sopstvenim životom u smislu promene svakodnevice i nemogućnosti kratkoročnog planiranja. Dodatno, većina ljudi ne veruje da postoje sistemske mere, da će bolnice moći da prime i ukažu adekvatnu negu obolelilma, ne veruju poslodavcima. Sve to čini ovu situaciju veoma komplikovanom“, ističe naša sagovornica.
Ipak, panika predstavlja i ozbiljnu opasnost za zdravlje pojedinca.
„Napadi panike se čine opasnim, jer se aktivira strah, koji nam govori da smo u neposrednoj opasnosti, ali to često može biti i lažan alarm. Panični strah dovodi telo u stanje stresa, a nakon nekoliko dana ili nedelja dolazi do toga da se oseća mentalni zamor, mozak radi na rezervama, gubimo sposobnost da se fokusiramo, smanjuje nam se mogućnost pamćenja i javljaju se poremećaji raspoloženja. Meni se čini da je sve ovo već vidljivo na društvenim mrežama, a najlakše je zaključiti na osnovu ponašanja ljudi koje dobro poznajemo, za koje nam se sada čini da ih uopšte ne poznajemo“, primećuje Mirković.
Pročitajte još:
Društvene mreže su, kaže, „najbolji skener realnosti i okruženja u kom živimo“, ali u velikoj meri i utiču na nju. Zato treba biti posebno oprezan.
„Svako danas ima u rukama to snažno oruđe koje koristi kao sopstveni medij i objavljuje svoje važnosti. Do mene dolazi na desetine poruka dnevno, a često me iznenade ljudi za koje znam da su pametni, racionalni i sa visokim stepenom samokonrole koji dele svakakve neproverene informacije, pa čak i gluposti… Društvene mreže u ovakvim situacijama definitivno utiču na povećanje panike. Mi smo svi skloniji da verujemo ljudima koje poznajemo, nego medijima. A većina ljudi koje poznajemo su već u paničnom strahu, dele neproverene informacije, ponašaju se iracionalno i prenose strah na one koji ih prate. U ovakvoj situaciji kod svih nas se sužava percepcija i svi imamo takozvanu periskopsku percepciju – vidimo samo suženu sliku, fokusiranu na temu koja nas sve ovih dana toliko okupira. Trenutak je težak. Svet se suočava sa velikim problemom, ali panika neće doprineti rešenju problema, već će smanjiti kapacitet da se sa njim adekvatno borimo. Još jednom, važno je pronaći kredibilne izvore informacija, voditi računa o tome da se zaštitimo i zaštitimo drage ljude, povećati brigu o higijeni i smanjiti interakcije sa drugima na minimum“, podseća Ana Mirković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
