8
Naučnici su možda pronašli uzrok dugog kovida i navode da niski nivoi gvožđa nakon zaraze mogu biti ključni faktor.
Procenjuje se da u samo Velikoj Britaniji 1,9 miliona ljudi tvrdi da imaju simptome dugog kovida. Ti simptomi mogu uključivati umor, nedostatak daha, bolove u mišićima i probleme sa pamćenjem i koncentracijom – i traju mesecima nakon oboljevanja od korone.
Sada naučnici veruju da problemi sa nivoima gvožđa u krvi – i sposobnost tela da reguliše ovaj važan nutrijent – mogu biti ključni uzrok trajnih problema. Ovo otkriće bi moglo ukazati i na moguće načine prevencije ili lečenja.
Kratko nakon početka pandemije, tim predvođen Univerzitetom Kembridž počeo je regrutovanje ljudi koji su pozitivno testirani na virus. Tokom godinu dana, učesnici su davali uzorke krvi i postalo je jasno da će značajan broj pacijenata imati dugotrajne simptome.
Na kraju su istraživači fokusirali svoju analizu na 214 pojedinaca, od kojih je oko polovine prijavilo simptome dugog kovida između tri i 10 meseci nakon infekcije.
Otkrili su da se kontinuirana upala i niski nivoi gvožđa u krvi mogu videti već dve nedelje nakon infekcije kod onih pojedinaca koji su mesecima kasnije prijavili dugi kovid.
Problemi sa nivoima gvožđa u krvi bili su detektovani kod grupe sa dugotrajnim kovidom bez obzira na uzrast, pol ili ozbiljnost infekcije, kažu naučnici.
Dr Ejmi Hanson, koja je radila na studiji dok je bila na Univerzitetu Kembridž, a sada je na Univerzitetu u Bristolu, rekla je: „Nivoi gvožđa i način na koji telo reguliše gvožđe bili su narušeni već tokom infekcije SARS-CoV-2, i trebalo je jako dugo vremena da se oporave, posebno kod ljudi koji su mesecima kasnije prijavili dugi kovid. Iako smo videli dokaze da je telo pokušavalo da ispravi nisku dostupnost gvožđa i rezultirajuću anemiju proizvodnjom više crvenih krvnih zrnaca, nije bilo preterano uspešno u prisustvu kontinuirane upale.“
Koautor profesor Hal Draksmit, sa Univerziteta Oksford, rekao je da je disregulacija gvožđa prirodan odgovor na infekciju.
„Kada telo ima infekciju, reaguje tako što uklanja gvožđe iz krvotoka“, naveo je.
„To nas štiti od potencijalno smrtonosnih bakterija koje se zakače za gvožđe u krvotoku i brzo rastu. To je evolutivni odgovor koji redistribuira gvožđe u telu, i krvna plazma postaje gvozdena pustinja. Međutim, ako to traje dugo, manje je gvožđa za crvena krvna zrnca, pa se kiseonik prenosi manje efikasno što utiče na metabolizam i proizvodnju energije, i za bela krvna zrnca, kojima je potrebno gvožđe da bi pravilno radila. Zaštitni mehanizam na kraju postaje problem.“
Otkrića, objavljena u časopisu Nature Immunology, mogla bi pomoći u objašnjenju zašto su simptomi poput umora i intolerancije na vežbanje česti kod dugog kovida.
Istraživači kažu da studija ukazuje na potencijalne načine prevencije ili smanjenja uticaja dugog kovida ispravljajući disregulaciju gvožđa tokom rane infekcije.
Jedan pristup može biti kontrolisanje ekstremne upale što je ranije moguće, pre nego što utiče na regulaciju gvožđa.
Drugi pristup bi bio dodavanje gvožđa – međutim, kako je primetila dr Hanson, to možda nije jednostavno.
„Nije nužno da pojedinci nemaju dovoljno gvožđa u telu, već je zarobljeno na pogrešnom mestu“, rekla je.
„Ono što nam treba je način da ponovo mobilizujemo gvožđe i vratimo ga u krvotok, gde postaje korisnije crvenim krvnim zrncima.“
