Milioner koji želi da živi večno objavio da ima neizlečivu bolest

Multimilioner Brajan Džonson objavio je na društvenim mrežama da boluje od autoimunog gastritisa (AIG), bolesti kod koje, kako je opisao, njegov „želudac napada sam sebe“.

Ipak, kaže da ne namerava da se pomiri s dijagnozom.

"Pokušaću da pronađem rešenje", poručio je Džonson, dodajući da od ovog oboljenja pati svega dva do pet odsto ljudi.

Iako danas vodi izuzetno disciplinovan način života i optimizuje gotovo svaki aspekt svog zdravlja, priznaje da nije oduvek bilo tako.

"Kao dete jeo sam slatke pahuljice, pio gazirane sokove pune šećera i često jeo brzu hranu. Imao sam nekoliko zdravijih godina u ranim dvadesetim, ali sam potom postao mladi otac troje dece i počeo da gradim kompaniju. Uz sav taj stres i tempo rada potpuno sam zapostavio zdravlje i ugojio se oko 18 kilograma. U roku od nekoliko godina upao sam u tešku, hroničnu depresiju. Negde u tom periodu moje telo je počelo da razvija autoimuni proces koji je prvo zahvatio štitastu žlezdu, a zatim i sluznicu želuca", napisao je, a prenosi News.com.au.

Džonson je rekao da mu je hipotireoza, stanje u kojem štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, dijagnostikovana kada je imao 21 godinu tokom rutinske analize krvi.

Odmah je počeo s terapijom, ali tada nije znao da se u njegovom organizmu odvija još jedan ozbiljan proces.

"Svakodnevnim uzimanjem tih lekova moje telo je funkcionisalo kao da štitasta žlezda radi normalno. Ono što nisam znao jeste da je moj želudac u međuvremenu počeo da napada sam sebe. Za to nije postojao rutinski test, a nisam imao nikakve simptome."

Bolest otkrivena slučajno

Kaže da je autoimuni gastritis otkriven tek u maju ove godine.

"Ne znam koliko dugo ga imam. AIG izaziva nepovratna oštećenja - nutritivne deficite, anemiju i dugoročno povećava rizik od raka. Kada se danas dijagnostikuje, standardna medicina praktično priznaje da nema leka i da se bolest može samo držati pod kontrolom, bez obzira na to koliko posledice mogu biti ozbiljne ili čak smrtonosne."

Osobe sa autoimunim gastritisom često nemaju izražene simptome. Kada se oni pojave, mogu uključivati bolove u stomaku, manjak gvožđa, gubitak apetita, mučninu ili neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Iako je uzimao suplemente gvožđa, Džonsonov nivo feritina ostajao je ispod normale, zbog čega su lekari pokrenuli detaljna ispitivanja kako bi utvrdili zašto mu, kako kaže, "gvožđe stalno nestaje".

Kolonoskopija je isključila rak debelog creva, nakon čega je urađena obostrana endoskopija celog digestivnog trakta, kao i analiza biomarkera iz krvi.

Rezultati su pokazali povišen nivo antitela protiv parijetalnih ćelija želuca, što je ukazivalo na autoimuni gastritis. Ova bolest nastaje kada imuni sistem napada zdrave ćelije želuca, a češće se javlja kod osoba koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili druge autoimune poremećaje, poput autoimune bolesti štitaste žlezde.

Konačnu potvrdu dale su biopsije želuca koje su pokazale početno propadanje sluznice, odnosno rane znake autoimunog gastritisa.

Jedan problem pogoršava drugi

Džonson objašnjava da su svi njegovi zdravstveni problemi međusobno povezani.

Nedostatak gvožđa, autoimuna bolest štitaste žlezde i autoimuni gastritis, koji dodatno smanjuje nivo gvožđa, stvaraju začarani krug.

"Gvožđe i štitasta žlezda međusobno zavise jedno od drugog. Nedostatak gvožđa otežava pretvaranje hormona štitaste žlezde u njegov aktivni oblik, dok usporen rad štitaste žlezde smanjuje sposobnost organizma da koristi gvožđe."

Iako autoimuni gastritis nije moguće izlečiti, može se kontrolisati injekcijama vitamina B12 i infuzijama gvožđa. Džonson je već primio infuziju od 1.000 miligrama preparata Monoferric.

To ga, međutim, neće sprečiti da nastavi potragu za novim rešenjima.

Planira redovno praćenje brojnih parametara, uključujući feritin, nivo gvožđa, vitamin B12, hromogranin A i gastrin.

Njegov tim će ponavljati biopsije želuca i, u zavisnosti od rezultata, razvijati eksperimentalne terapije.