0
Infekcija bakterijom listerijom bila je smrtonosna za petoro ljudi u Austriji, a austrijska mlekara “Glognic” morala je da obustavi proizvodnju zbog sumnje da su neki njeni proizvodi izvor ove bakterije. Sada je Srbin koji je vodio ozloglašenu mlekaru osuđen na 13 meseci zatvora.
Bivši generalni direktor mlekare (39) iz Donje Austrije, srpskog porekla, osuđen je na 13 meseci zatvora pred Sudom u Viner Nojštatu zbog ubistva iz nehata i nanošenja telesnih povreda nakon što je u kajmaku koji proizvodi njegova mlekara pronađena bakterija „listerija“, čija je konzumacija dovela do smrti petoro ljudi.
Bivši generalni direktor mlekare Glognic suočio se sa ozbiljnim optužbama u sudskom procesu u Viner Nojštatu, među kojima je i ubistvo iz nehata. Između 2020. i 2022. godine, smrtonosna listerija se navodno pojavila u fabrici sira optuženog. Ove klice su petoro ljudi koštale života, a šestoro se razbolelo. Među obolelima je bila i beba koja je bolovala od listerioze kada je rođena 2022. godine, sedam nedelja pre vremena. Devojčica je preživela sepsu opasnu po život.
Suđenje je počelo u septembru 2023. godine izjavama svedoka, koji su ukazali na stravične uslove u fabrici za proizvodnju sira – imali su pacove, buđ, osećao se neprijatan miris i slično. Pored niza poropusta u održavanju, takođe je utvrđeno da zaposleni nisu prošli adekvatne obuke, te da dostavna vozila nisu bila adekvatno hlađena.
Listerija (listerioza) je zarazna akutna bolest koju izaziva infekcija bakterijom Listeria monocytogenes.
Listerija je retka i veoma opasna bakterija, koja u najtežim slučajevima može da bude i smrtonosna. U naše telo ona najčešće dospeva kontaminiranom hranom, odnosno zaraženim namirnicama kakve su mlečni proizvodi ili sirovo, a nedovoljno oprano povrće. Široko je rasprostranjena, od prirode, preko životinja (sisari, ptice, insekti – paukovi), do hrane.
Listerija može da se razvija na temperaturi nižoj od 0 stepeni Celzijusa, pa do 45 stepeni. To znači da može da se razmnožava i u frižideru, što je čini posebno opasnom.
“Listerija je veoma opasna bakterija, najčešće se nalazi u slivnicima, odlivima u proizvodnim pogonima hrane u ovom slučaju. Dovoljno je da radnici hodaju preko tih područja i da bakterija ostane na čizmama, obući i da tako dospe u pogon gde se pakuje, sortira ili proizvodi namirnica, rekao je za portal eKlinika prof. dr Dragojlo Obradović predsednik Udruženja mikrobiologa Srbije.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda navodi da povrće može biti kontaminirano listerijom preko zemljišta, a hrana se može kontaminirati tokom procesa pripreme. Bakterija se može umnožiti do nivoa da je oboljenje moguće u procesu distribucije ili skladištenja hrane.
“Kontaminacija je moguća i pre i posle termičke obrade, dobijete dobru namirnicu, ali ona se onda kontaminira u procesu pakovanja ili sortiranja”, objasnio je prof. Obradović.
Listerija je česta bakterija u mleku i mlečnim proizvodima, može da izazove spontani pobačaj ili prevremeni porođaj kod trudnica, a kada pogodi centralni nervni sistem, dobija se meningitis.
Do pojave prvih simptoma od trenutka zaražavanja može da prođe nekoliko dana, ali i duže od toga, čak i nekoliko meseci. Inkubacija obično traje od sedam do 30 dana, a najčešće 21 dan.
Osobe koje imaju veći rizik za zaražavanje su stariji ljudi, trudnice, novorodenčad, oboleli od malignih hematoloških bolesti i imunokompromitovane osobe. Kod takvih slučajeva, do pada imuniteta dolazi usled primene terapije kortikosteroidima ili citostaticima, infekcije HIV virusom ili transplantacijom.
Bakterija listerija živi u vodi, na zemlji, u životinjskom izmetu, i u namirnicama kao što su:
– sirovo povrće
– zaraženo životinjsko meso
– mlečni proizvodi i nepasterizovano mleko.
Posebno su joj izložene životinje koje žive u grupama, odnosno stadima.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) 2021. se detaljnije bavio istraživanjem više slučajeva infekcije listerijom i potvrdio da se zaraza proširila iz upakovanih mešanih salata različitih proizvođača.
Do infekcije takođe dolazi i neposrednim dodirom tokom klanja zaraženih životinja. Ljudi se najčešće zaražavaju unosom nedovoljno termički obrađene hrane bolesnih životinja ili je zagađena njihovim fekalijama (mleko, mlečni i mesni delikatesni proizvodi, riblje, živinsko i goveđe meso, povrće). Fetus se može da zarazi listeriozom preko posteljice.
Razvoj infekcije, njen tok i ozbiljnost zavise od količine bakterija koju je neko uneo, stanja imuniteta i patogenih svojstava bakterija domaćina.
Infekcija listerijom u našem organizmu se manifestuje kao meningitis ili meningoencefalitis, rombencefalitis ili moždani apsces.
U najvećem broju slučajeva simptomi su:
– mučnina
– groznica
– bolovi u mišićima
– dijareja
– ukočeni vrat
– glavobolja
– konfuzija i zbunjenost
– konvulzije
– problemi sa ravnotežom
A novorođenče inficorano listerijom može da ima sledeće simptome:
– groznica
– povraćanje
– izostanak apetita
– razdražljivost
Komplikacije, odnosno posledice ozbiljnijih oblika infekcije koju izaziva ova bakterija mogu biti pobačaj ili prevremeni porođaj.
Bolest može da zahvati svaki organ u telu, čak i centralni nervni sistem, kada izaziva meningitis. Posebno predisponirane grupe za zaražavanje su novorođenčad, osobe starije od 70 godina i ljudi sa oslabljenim imunitetom (imunokompromitovane osobe). Do najvežeg broja zaražavanja, kažu statistike, dolazi u periodu od maja do avgusta, verovatno zbog prelaska na ražim ishrane sa više mladog, svežeg povrća, i visokih temperatura. Stopa smrtnosti kreće se između 20 i 30 odsto, a 22 odsto infekcija listerijom tokom trudnoće završi se pobačajem.
Dijagnoza listerioze postavlja se na osnovu izolovanih bacila iz krvi, likvora, amnionske tečnosti i drugih sterilnih uzoraka. Zbog incidence širenja po organizmu, nije dovoljna izolacija bakterije samo iz stolice ili vaginalne flore.
Kao najefikasnija terapija u lečenju se pokazali su antibiotici koje određuje isključivo lekar na osnovu kliničke slike i opšteg stanja pacijenta.
Najvažnije pravilo prevencije jeste poštovanje pravila u procesu proizvodnje hrane, od pranja, do temeljne termičke obrade. Značajna je i edukacija rizičnih grupa o izbegavanju uopotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda (trudnice, imunokompromitovane osobe).
Osobe sa slabijim imunitetom i trudnice treba da izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, ali i sve vrste gotove hrane koja se ne zagreva pre upotrebe.
U slučaju da se hrana čuva u frižideru potrebno je podgrejati je, a sirovo voće i povrće dobro oprati pod mlazom vode, piše eKlinika.
BONUS VIDEO: Kako visoke temperature utiču na zdravlje.
