Nije 10.000 koraka: Nova studija pokazuje koliko treba da hodamo da bismo bili zdraviji

Možda je to realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra standardom koji treba dostići.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Public Health, pokazalo je da je ta brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak, demenciju i srčane bolesti, piše BBC, a prenosi N1info.rs.

Nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate broj koraka kao praktičan način za poboljšanje zdravlja, kažu istraživači.

„Imamo percepciju da treba da pređemo 10.000 koraka dnevno“, kaže glavna autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Deset hiljada koraka odgovara otprilike pet milja ili osam kilometara. Tačna udaljenost varira kod svakog pojedinca, u zavisnosti od dužine koraka, koja zavisi od visine, pola i brzine hodanja – brži hodači imaju duže korake.

Broj od 10.000 koraka potiče iz marketinške kampanje iz Japana 1960-ih. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je pedometar pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „brojač od 10.000 koraka“.

Dr Ding kaže da je ta brojka „izvučena iz konteksta“ i postala neformalna smernica koju mnogi fitnes uređaji i aplikacije i dalje preporučuju.

Studija objavljena u Lancetu analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnostima više od 160.000 odraslih osoba širom sveta.

U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da 7.000 koraka dnevno dovodi do smanjenog rizika od:

• kardiovaskularnih bolesti – za 25%
• raka – za 6%
• demencije – za 38%
• depresije – za 22%

Međutim, istraživači navode da neke brojke možda nisu sasvim precizne jer potiču iz ograničenog broja studija.

Generalno, pregled sugeriše da čak i skromne količine hodanja – oko 4.000 koraka dnevno – donose bolje zdravlje u poređenju sa vrlo niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka.

Kod većine zdravstvenih stanja, korist se stabilizuje nakon 7.000 koraka, iako dodatna korist za srce postoji kod većeg broja koraka.

„Radi se o izlasku i kretanju“

Jon Strajd, koji često pređe i 16.000 koraka dnevno, rekao je za BBC da ne bi trebalo da se fokusiramo samo na brojke.

„Radi se o izlasku i kretanju, i koristima za mentalno zdravlje koje su opipljive, iako ih nije lako kvantifikovati kao broj koraka.“

Strajd, star 64 godine, počeo je svakodnevno da hoda nakon što je 2022. godine doživeo srčani udar – inspirisan tastom koji je imao srčani udar u istim godinama.

„Živim u ruralnom mestu u Dorsetu, i obično šetam sat vremena ujutro. Jedini sam koji šeta bez psa.“

Jon kaže da mu brojanje koraka na telefonu pruža izazov, ali i zdravstvene koristi: „Kad dostigneš određeni broj, pomisliš – mogu još malo da hodam.“

Većina smernica za fizičku aktivnost fokusira se na vreme provedeno u vežbanju, a ne na broj koraka.

Na primer, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Ding kaže da ovakve preporuke ponekad ljudima mogu biti teške za razumevanje, ali da su i dalje važne.

„Ima ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizičke invaliditete koji im ne dozvoljavaju da prave korake“, objašnjava ona.

Ali dodaje da bi preporuka u vezi sa brojem koraka mogla biti uključena kao „dodatak“.

Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da ova studija osporava „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno.

Dok je 10.000 koraka dobar cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi cilj od 5.000 do 7.000 mogao biti „realniji i dostižniji“ za ostale.

Dr Endrju Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan.

On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne treba da brinu ako ne dostignu određeni cilj, naročito onim danima kada su manje aktivni.

Azeem Madžid, lekar opšte prakse i profesor na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da bi i manji broj koraka bio koristan za starije ljude ili one sa hroničnim bolestima.

Iako kaže da je „hodanje generalno fizički laka aktivnost“, osobe sa srčanim oboljenjima, artritisom ili hroničnim plućnim bolestima mogu imati poteškoće.

Ali dodaje da i kućni poslovi „kao što su usisavanje ili baštovanstvo“ mogu doprineti dnevnoj fizičkoj aktivnosti.