Pravovremena D-dimer analiza može da bude od izuzetne važnosti u tretiranju kovida. Međutim, dok većina lekara upozorava da to nikako ne radite na svoju ruku i da procenu prepustite stručnjacima u kovid ambulanti, dr Predrag Mitrović nam je dodatno pojasnio šta ta analiza pokazuje i u kojim slučajevima povećana vrednost D-dimera može biti opasna po život.
Redakciji Nova.rs čitaoci se i dalje javljaju s mnoštvom pitanja o D-dimer analizi u kontekstu koronavirusa. Čuli su da D-dimer test može da spase život, jer pokazuje „zgrušavanje krvi što dovodi do srčanog udara, čak i kad su svi ostali simptomi jako blagi ili ih uopšte nema“. Čuli su da lekari uopšte ne rade tu proveru, te da je pametno uraditi je na svoju ruku. Pitaju gde može da se uradi osim na infektivnoj i u privatnim laboratorijama, gde košta 1.800 dinara. Jer, čuli su da tokom lečenja ovaj test treba raditi na svakih šest dana…
D-Dimer je, kako navodi dr Jovana Milić, fragment razgradnje fibrina, proteina zaduženog za razgradnju krvnog ugruška. Njegove povišene vrednosti ukazuju na neki proces upale, zarastanja tkiva, popravke nekog krvnog suda posle oštećenja. Dr Milić je u sklopu akcije „Struka protiv korone“ objasnila zašto su važne D-dimer analize za kovid pacijente, a kardiolog dr Predrag Mitrović u razgovoru za portal Nova.rs na jednostavan i razumljiv način objašnjava kako sve to funkcioniše.
„D-dimer je parametar koji nam pokazuje da li postoji neki proces na plućima, zapaljenja ili infiltracije pluća, a može biti blago povišen kod pacijenata s hroničnom upalom pluća ili astmom. Može biti povišen i kod nekih drugih procesa u organizmu, ali najtipičniji je za pluća“, navodi dr Mitrović. Ističe da kod srčanog udara D-dimer može da bude povišen, ali mnogo manje u odnosu na vrednosti koje ukazuju na upalu pluća.
Prema njegovim rečima, gotovo svi pacijenti se iz kovid ambulante upućuju da provere zajedno CRP i D-dimer. CPR i D-dimer su, kaže, analize koje su standardne i rade se u nekim domovima zdravlja, u privatnim laboratorijama… „D-dimer se, na primer, radi kako bi se utvrdila obična upala pluća, u ovom slučaju nije ništa drugačije“.
Pročitajte još:
„CRP je C-reaktivni protein koji pokazuje da postoji neka upala u organizmu, a D-dimer ukazuje na pluća. Ako su vrednosti normalne – nema upale pluća i onda se pacijent upućuje na kućno lečenje. Ako je CPT povišen, a D-dimer normalan, onda nema veze s plućima, nego s nekom drugom upalom u telu. Međutim, kad je D-dimer povišen, to znači da postoje moguće komplikacije i govori nam da treba uraditi rendgen pluća. Ako su vrednosti značajno povišene, a na rendgenu se ne vidi upalni proces, onda se radi CT skener pluća. Što su vrednosti D-dimera više, to ukazuje na veću upalu pluća“, ističe dr Mitrović.
Dešava se, kaže, da se upala ne pokaže na početku, pa je potrebno dalje praćenje stanja pacijenta.
„Infekcija virusa traje oko šest dana, ako sedmog, osmog skoči temperatura, to može da bude opasno. Ako ste uradili D-dimer prvi put, a rendgen je negativan, trebalo bi ga ponoviti 4-5 dana kasnije, jer je moguće da se upala razvije u međuvremenu. Kad se javi bude veoma mala i daje D-dimer, ali se ne vidi na rendgenu“, kaže dr Mitrović.
Ipak, dodaje da nakon što vrednosti krenu da opadaju, ne treba raditi analize svaki čas, niti očekivati da će se već posle nekoliko dana vratiti u okvire referentnih vrednosti.
„D-dimer postepeno opada, malo lekari preteruju kad šalju na nove preglede nekog ko je sa 2.000 došao na 500. Bitno je da opada. Meni je, nakon preležane bolesti, D-dimer tek 45 dana kasnije došao na normalne vrednosti“, dodaje dr Mitrović.
A kad postoji opasnost od tromboze?
„Tromboze mogu da budu problem kod kovida, ali kod najtežih pacijenata. Pluća su izgrađena od sunđerastog tkiva i kad se deo upali, otekne i zatvori disajne puteve, ali pritisne i krvne sudove koji se tu nalaze. Samim tim dolazi do smanjenog protoka ili potpunog prestanka protoka krvi kroz krvne sudove, a što je niži protok, veća je šansa za stvaranje tromba. Što je veća zona upale, veća je šansa za stvaranje veće količine trimbne mase, a time i veći rizik od smrti od tromboze. Zbog stvaranja moguće tromboze, terapija su antikoagulanti lekovi i aspirin“, objašnjava dr Mitrović.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare