Jeo je samo crveno meso mesec dana - pogledajte kako mu se telo potpuno promenilo

U želji da otkrije da li će nakon ovakve ishrane izgledati kao „superheroj“ ili će, kako sam kaže, „uništiti sopstveno telo“, Moskato je prešao na tzv. „lavlju“ verziju mesne dijete – što znači ishranu baziranu isključivo na govedini i soli.

Ipak, vrlo brzo je shvatio da ovakav režim nije ni približno lak kao što je zamišljao.

Prvi problemi – i fizički i psihički

Samo nekoliko dana posle početka izazova, dok je boravio na odmoru u Kaliforniji, Moskato se suočio s praktičnim problemima – nije mogao da pronađe restoran u kojem bi mogao da jede, pa je često preskakao obroke i gledao prijatelje kako uživaju u hrani dok je on sedeo praznih ruku.

„Najgore je kada ste negde napolju. Nema pogodnosti. Ne mogu da svratim u Chipotle, ne mogu da uzmem nešto na brzinu u Taco Stop-u. Zaboravite na Dave’s Hot Chicken ili Chick-fil-A. Moram da kuvam svaki obrok“, rekao je.

Pored logističkih problema, njegovo zdravstveno stanje počelo je da se pogoršava. Već nakon nedelju dana, osećao je anksioznost, bolove u grudima, mučninu i blagu depresiju.

„Ne radujem se ničemu. Sve mi je muka – muka mi je od mesa. Posle ovoga bih mogao da postanem vegan“, rekao je trećeg dana dijete.

Ublažavanje režima i prve promene

Shvativši da ovakav režim nije održiv, Moskato je odlučio da ublaži dijetu. Počev od treće nedelje, u obroke je počeo da ubacuje i svinjetinu, jaja, voće – i odmah primetio da mu se raspoloženje popravlja. U kombinaciji sa govedinom, svinjsko meso mu je, kaže, konačno učinilo obroke ukusnim.

Njegova dijeta je tada bila „95 do 97 odsto crveno meso“, uz male dodatke voća, jaja i svinjetine.

Kako se približio kraju izazova, primetio je poboljšanje u raspoloženju, energiji i fokusu. Nakon 60 dana, uradio je krvne analize kako bi video kakve je promene izazvala dijeta.

Rezultati: manje masti, više mišića – ali i povećan holesterol

U poređenju sa analizama pre početka izazova, rezultati su pokazali:

• Telesna mast smanjena sa 16% na 14,6%
• Težina pala sa 94,3 kg na 91,6 kg
• Dobio je oko 0,9 kg mišića u svakoj ruci i grudima
• Ukupna mišićna masa povećana za oko 2,7 kg

Međutim, holesterol je porastao:

• Ukupni holesterol sa 157 mg na 169 mg
• Loš (LDL) holesterol sa 67 mg na 92 mg
• Dobar (HDL) holesterol pao sa 81 mg na 69 mg

LDL holesterol može da se nakuplja na zidovima arterija, stvarajući plak i povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. S druge strane, HDL kolesterol pomaže u uklanjanju loših masti iz krvotoka i smanjuje rizik od bolesti srca.

Iako su njegove vrednosti još uvek bile u granicama normale, povećanje LDL i smanjenje HDL holesterola predstavljaju crvenu zastavicu.

Još jedan zabrinjavajući podatak bio je – nivo gvožđa. Sa 88 mikrograma porastao je na čak 176, što je potencijalno opasno po zdravlje, jer višak gvožđa može oštetiti jetru, srce i pankreas, te povećati rizik od hroničnih bolesti.

Šta dalje?

Iako priznaje da mu je dijeta u jednom trenutku bila odvratna, Moskato planira da nastavi sa sličnim režimom – ali uz dodatak voća i avokada. Ipak, stručnjaci i dalje preporučuju balansiranu ishranu bogatu biljnim namirnicama, poput mediteranske dijete.

Ova dijeta, koja obiluje voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mahunarkama, povezuje se sa smanjenim rizikom od demencije, bolesti srca i drugih hroničnih oboljenja. Studija objavljena 2018. u časopisu JAMA pokazala je da žene koje su se pridržavale mediteranske ishrane imaju i do 28% manji rizik od srčanih bolesti.

Nutricionisti upozoravaju da crveno meso, iako hranljivo, u većim količinama može biti štetno zbog zasićenih masti i potencijalnog povećanja rizika od kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja. Preporuka ostaje: ne više od 340–510 grama crvenog mesa nedeljno, odnosno do tri porcije.

Moskato je dokazao da ekstremi donose rezultate – ali i potencijalne posledice. Umerenost i raznovrsnost i dalje ostaju najzdraviji izbor.