Fasting i gladovanje danima nisu „lek protiv raka“ i ne ubijaju ćelije raka: Evo šta se zapravo događa u telu

Najnovija tvrdnja kaže da 21-dnevni post (fasting) na vodi može „izgladneti“ ćelije raka i pokrenuti prirodni proces samoisceljenja tela. Na prvi pogled zvuči jednostavno, čak i ohrabrujuće: prestanite da jedete, a vaše telo će odraditi ostalo.

Ali biologija nikada nije tako jednostavna. Rak nije jedna bolest, već skup različitih oboljenja, a metabolizam se ne prebacuje jednostavno sa „bolesnog“ na „zdrav“. Iako post može uticati na to kako ćelije koriste energiju, nema naučnih dokaza da on može uništiti tumore. Naprotiv, dugotrajni post može biti opasan, naročito za ljude koje je bolest ili terapija već oslabila.

Nauka o postu i mit o izlečenju raka

Iako fasting utiče na metabolizam, imunitet i neke procese rasta ćelija, ne postoji kredibilan dokaz da dugotrajni post samo na vodi može lečiti ili izlečiti rak. Različiti oblici fastinga, od povremenog do kratkotrajnog ograničenja unosa kalorija, u laboratorijskim istraživanjima pokazali su da utiču na to kako se ćelije obnavljaju i upravljaju energijom.

Istraživanja iz 2024. godine, objavljena u naučnom časopisa "Nature" pokazala su da post privremeno smanjuje aktivnost matičnih ćelija u crevima, ali da nakon ponovnog unošenja hrane dolazi do snažnog regenerativnog talasa. Ovaj proces pokreće signalni put poznat kao mTOR, koji podstiče sintezu proteina i rast ćelija.

Dok ova obnova pomaže regeneraciji tkiva, istovremeno može stvoriti osetljiv period u kome su štetne mutacije verovatnije čime se povećava rizik od nastanka tumora.

Većina istraživanja o fastingu bavila se kraćim periodima bez hrane, od 12 do 72 sata, a ne ekstremnim postovima koji traju nedeljama. Takav 21-dnevni post na vodi, kakav se promoviše u pojedinim „wellness“ krugovima, nosi ozbiljne rizike: dehidraciju, poremećaj elektrolita, opasno nizak krvni pritisak i gubitak mišićne mase.

Rak sam po sebi često dovodi do pothranjenosti, a post taj proces može ubrzati, oslabljujući imunitet i povećavajući podložnost infekcijama.

Pacijenti koji prolaze kroz hemioterapiju moraju imati odgovarajući nutritivni unos da bi organi normalno funkcionisali i da bi lekovi mogli da se metabolišu bezbedno. Kombinovanje takvih terapija sa dugotrajnim postom može pojačati toksičnost, usporiti oporavak i pojačati umor.

Postoje kliničke studije koje ispituju kratke postove ili dijete koje oponašaju post pre hemioterapije, ali one se sprovode pod strogim medicinskim nadzorom, traju manje od 48 sati i pažljivo se prate radi bezbednosti.

Dvostruka priroda posta

Fasting i dalje intrigira naučnike jer aktivira drevne mehanizme preživljavanja. Kada telo ostane bez hrane, aktivira procese poput autofagije razgradnje i reciklaže oštećenih delova ćelija. Ovaj proces može smanjiti upale i poboljšati metaboličko zdravlje (pokazano u studijama na životinjama).

Ali u slučaju raka, situacija je mnogo složenija. Ćelije raka su prilagodljive. One mogu da prežive "izgladnjivanje" tako što pronalaze alternativne izvore energije i ponekad nadjačavaju zdrave ćelije kada nastupi manjak hranljivih materija. Dugi periodi bez hrane takođe slabe imunitet, koji inače pomaže da se tumor prepozna i napadne.

Studija o fastingu iz 2024. pokazuje ovu dvosmislenost: post može resetovati metabolizam, ali kada se ponovo unese hrana, naglo se aktiviraju putevi rasta poput mTOR-a. Kod zdravih ćelija to pomaže regeneraciji tkiva, ali kod ćelija koje već nose mutacije, može podstaći razvoj maligniteta.

Zato post nije bezopasan ni univerzalno koristan on predstavlja biološki stres, a ne terapiju.

Mit o „detoksu“

Veliki deo popularnosti posta zasniva se na mitu o „detoksikaciji“ ideji da apstinencija od hrane „čisti“ organizam. U stvarnosti, jetra, bubrezi i limfni sistem već stalno obavljaju ovaj zadatak. Rak ne nastaje zbog „nakupljenih toksina“ koji se mogu „isprati“. On se razvija kroz genetske promene koje dovode do nekontrolisanog rasta ćelija. Nema istraživanja koja pokazuju da post može uništiti ćelije raka ili smanjiti tumore kod ljudi.

Kontrolisane studije su zabeležile samo privremene metaboličke promene koje mogu uticati na upale ili insulin, što može pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti ali ne i u lečenju već postojećeg raka.

Nauka o metabolizmu: obećanja i granice

Postoji realno naučno interesovanje za to kako metabolizam utiče na razvoj raka. Istraživači ispituju da li ciljano ograničenje kalorija ili ketogena ishrana mogu povećati osetljivost ćelija raka na terapiju, dok istovremeno štite zdrave ćelije.

Ali ova istraživanja su još u ranoj fazi i fokusiraju se na precizno prilagođene režime, a ne na iscrpljujuće gladovanje. Nijedna studija ne uključuje potpuno uskraćivanje hrane i vode tokom nekoliko nedelja.

Senzacionalne tvrdnje na društvenim mrežama često zamagljuju granicu između hipoteze i dokaza, dajući obolelima lažnu nadu. Često se iz konteksta izvlače činjenice o ulozi posta u obnavljanju ćelija, ali se prećutkuje da su ti rezultati uglavnom dobijeni na životinjama, ne na ljudima.

Za osobu koja se leči od raka, pokušaj samostalnog, ekstremnog fastinga može odložiti neophodnu terapiju, pogoršati neželjene efekte i čak ugroziti život.

21-dnevni post na vodi nije ni bezbedan ni efikasan tretman protiv raka. Istraživanja o fastingu doprinose boljem razumevanju odnosa između ishrane i bolesti, ali ta saznanja naglašavaju kompleksnost, a ne jednostavnost ovog pristupa.

Uravnotežena ishrana, dovoljan unos tečnosti, umerena fizička aktivnost i dobar san mogu pomoći telu da bolje podnese lečenje ali ne mogu zameniti medicinske terapije poput hemioterapije, zračenja, operacije ili imunoterapije.

Nauka o postu pomaže nam da razumemo duboke veze između metabolizma i bolesti, ali to je nešto sasvim drugo od ideje da se rak može „izlečiti“ čašom vode i snagom volje.

Razumljivo je da ljudi žele kontrolu nad situacijom kada se suoče s bolešću poput raka. Potraga za alternativama često proizlazi iz straha, frustracije ili želje da se izbegnu teški tretmani.
Ali nadu nikada ne treba graditi na pogrešnim informacijama, zaključuje profesor biologije Džastin Stebing koji predaje na Anglia Ruskin Univerzitetu.