8
Dug život ne zavisi od genetike koliko se ranije mislilo. Istraživanja sprovedena u takozvanim Plavim zonama mestima na svetu gde ljudi najduže žive i najređe oboljevaju od hroničnih bolesti, pokazuju da tajna dugovečnosti leži u svakodnevnim navikama, a ne u lekovima, dodacima ishrani ili „čudesnim“ dijetama.
Stručnjaci sa Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) i Univerziteta Harvard navode da kombinacija uravnotežene ishrane, socijalnih veza i mentalne stabilnosti može produžiti život i do 10 godina. Evo koje navike nauka najčešće povezuje sa dugovečnošću.
1. Svakodnevno kretanje
Ljudi koji žive dugo ne vežbaju nužno u teretani, ali se stalno kreću – hodaju, rade u bašti, penju se uz stepenice. Istraživanja objavljena u JAMA Network pokazuju da 7.000–8.000 koraka dnevno značajno smanjuje rizik od smrti kod odraslih osoba.
2. Biljna ishrana kao osnova
Mediteranska i tradicionalna japanska ishrana bogate povrćem, žitaricama, voćem, maslinovim uljem i ribom dokazano produžavaju život. Studija PREDIMED, sprovedena u Španiji, pokazala je da mediteranska dijeta smanjuje rizik od srčanih bolesti za više od 30%.
3. Dobar i redovan san
Sedam do osam sati sna svake noći optimalno je za regeneraciju tela i mozga. Previše ili premalo sna povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa i depresije. Stručnjaci savetuju odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme, čak i vikendom.
4. Bliski odnosi i društveni kontakti
Društvena povezanost jedan je od najjačih faktora dugovečnosti. Harvardova studija o razvoju odraslih, koja traje više od 80 godina, pokazuje da su ljudi sa stabilnim odnosima zdraviji i srećniji i žive duže od onih koji su usamljeni.
5. Svrha u životu
Ljudi koji imaju jasan cilj i osećaj smisla, bilo kroz posao, porodicu ili hobije, žive duže. Japanci to zovu ikigai, a istraživanja pokazuju da osećaj svrhe smanjuje rizik od prerane smrti i do 20%.
6. Upravljanje stresom
Stanovnici Plavih zona svakodnevno imaju male rituale za oslobađanje od napetosti molitvu, meditaciju, popodnevni odmor ili vreme provedeno napolju. Hronični stres, ako se ne kontroliše, ubrzava starenje ćelija i povećava rizik od bolesti srca.
Pročitajte još
7. Umerenost u jelu
Stanovnici japanske Okinave prate pravilo „hara hači bu“ jedite dok niste potpuno siti (oko 80%). Umerenost pomaže u održavanju zdrave težine i smanjenju upala u organizmu.
8. Alkohol u malim količinama (ili nikako)
Najnovije analize The Lancet pokazuju da čak i umereno pijenje alkohola ne donosi zdravstvene koristi i da je najbezbednija opcija ne piti. Ako se ipak konzumira, najbolje je uz obrok i u društvu, što je uobičajeno u mediteranskim kulturama.
9. Prave masti i proteini
Maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba i mahunarke osnovni su izvori zdravih masti i proteina koji produžavaju život. Crveno meso i prerađeni proizvodi trebalo bi da se jedu retko.
10. Kafa i čaj umereno
Umereno konzumiranje kafe povezano je sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, prema studijama sa Harvarda. Ključ je u antioksidansima, ali bez dodatog šećera i zaslađivača.
11. Nema pušenja i gojaznosti
Nepušači i osobe koje održavaju stabilnu telesnu masu imaju najnižu stopu smrtnosti. Ovo su osnovni stubovi zdravlja bez kojih sve druge navike gube efekat.
12. Aktivno učešće u zajednici
Volontiranje, komšijska okupljanja, porodične večere – sve to stvara osećaj pripadnosti. Ljudi koji su deo zajednice imaju jači imunitet, bolje mentalno zdravlje i duže žive.
Autor Dan Buetner je popularizovao devet zajedničkih navika („Power 9“): prirodno kretanje, svrha, smanjenje stresa, „80% pravilo“, biljnu ishranu, umereni alkohol (tipično vino uz obrok i društvo), pripadnost zajednici, porodicu na prvom mestu i „pravo pleme“ prijatelja. Te navike nisu magija, nego praktičan, ponovljiv životni dizajn.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
