Skrivena utočišta na divljim plažama još postoje, a pronašli smo jednu o kojoj ne treba mnogo pričati, ni pisati, jer samo pogled na snažan zagrljaj peska, stena i talasa, je i više nego dovoljan – Žukovica, plaža koja vas zauvek za sebe veže.
Na pola puta od Tivta prema Budvi, zaustavite se, pa od uvale, u Crnoj Gori čuvenog ribarskog naselja, Bigove, krenite prema Platamunima i stižete u ovaj morski raj.
Do plaže je moguće doći, naravno, morem, tačnije čamcem ili brodićem, ali možete i kolima, po mogućstvu onim spremnim za “pustinju, prašumu i slične nepristupačne predele”, kada krenete iz donjegrbaljskog sela Glavatičići. Budite oprezni jer veći deo puta prekriven je makadamom, dok manji čuva tragove civilizacije u par destina metara asfalta.
Meštani sela Grbalj, koje pomno čuva svoju “divlju” Žukovicu, nisu oduševljeni asfaltiranim delom puta, koji je u poslednjih nekoliko godina, na ovaj nebrušeni dijamant Jadranskog mora, doveo pojedince koji ne umeju da cene blago. Danas se ovde može naići i na po koju kuću od cigle, iako je do skoro bilo nezamislivo videti išta osim autentične kamene fasade.
Pre dvadesetak godina uvalu je krasila jedna prizemna kuća u kamenu sa plavim žaluzinama (škurama). Još je tamo, stameno odoleva vremenu. Ponosno se drži na samoj obali, okružena stenama, hrabro odbija i najjače talase koji u besnoj buri udaraju iz sve snage, nadajući se nokautu. Ipak, ona ne mrda. Nažalost, danas nije jedina građevina na ovom delu “divlje” obale, ali je i dalje – jedina vredna pažnje.
U jeku letnje sezone, najbezbednije je posetiti Žukovicu radnim danima. Vikendima u tom kritičnom julskom i avgustovskom periodu, u popodnevnim satima naročito, meštani se spuste na kupanje, a i turisti željni mira i tišine. Uvala Žukovice nema prodavnice, kafiće, restorane, muziku, samo “golu” prirodu, čije je jedino ruho crvenkasto-narandžasta haljina okupana suncem u zalasku, koja svojom lepotom i u kamenu probudi znak života.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare