Žan Vučić Pikar ćera leteći taksi i trka se s „rafalima“: Piše Ranko Pivljanin

Preostala je i poneka rečica koju nismo stigli da uteramo u cevi za mini hidrocentrale pa se uputite tamo s bidonima. Kad stignu sledeće poplave, ne budite lenji nego, mislite unapred i lagerujte vodu. Budite malo vizionari, imate od koga da učite. Ima i one u flašama po supermarketima, pa kupujte

Nemate para? Pa, naravno kad ste neradnici. Hoćete da spavate, a da vam kaplje voda. Kad ja spavam? Ja, bre, ustajem pre nego što legnem. Od mojih trinaest godina radnog staža, daj bože da sam spavao godinu dana. Od toga, najmanje, mesec dana u onom prokletom Briselu. Na podu, uvijen u kaput.

Pao sneg, pa nestalo struje. Vrlo važno. Lampe, zemljaci, lampe i fenjere, a tek što je romantika uz sveću, svetosavski narode moj. Pao sneg i zavejani putevi, ne može se nikud. A kud biste vi? Srbija ne sme da stane, vi ste nebitni, možete da stojite do sudnjega dana.

Vi steSrbija? E, pa niste, Srbija je ono što se crta na kineskoj tabli, i ono što se priča na televizoru, a ne vaši bedni, svakodnevni životići u kojima biste, istovremeno, da imate vodu za piće i očišćen put. Pod uslovom da ga imate. Ne mogu ja u svako selo asfalt da dovedem, ja se bavim autoputevima, brzim saobraćajnicama i brzim prugama. I Ekspom.

Znate li vi, nesrećnici, šta je Ekspo i kakva je to razvojna šansa? Ekspo će Srbiju da vine u nebo. A po tom nebu će da krstare leteći taksi, upravo sam pre nekoliko dana dogovorio kupovinu 25 komada po tričavih pet miliona dolara po vozilu. Ej, kartrak stiže, ovo je velika pobeda i zalog za budućnost Srbije, a tek za Rivien.

A vi mi kukate što vašim taljigama ne možete po blatnjavim i izlokanim putevima! Znate li vi, geaci, kako izgleda to čudo? Kad sam seo u njega prvi put sam osetio kako to izgleda biti Žan Luk Pikar iz Zvezdanih staza i sedeti za komandama potpuno inteligentnog vozila na električni pogon. Kada sam ušao u ovo vozilo, naravno pojma nisam imao kako to izgleda - mada sam se nosio mišlju da ih mi pravimo u Priboju sa „mercedesovim“ znakom na krilima – gledam tamo nema nijedno dugme da pritisnete, ja mučenik gledam gde se prozor otvara i zatvara, kakav prozor, to sve tamo na onom displeju...

Nisam još probao „rafale“ – znate već da sam kupio 12 komada, cena, takođe, ništa za ekonomskog tigra od zemlje Srbije, 2,7 milijardi evra, al u tranšama od oko 420 miliona, nećemo ni osetiti - ali čim stigne prvi, navlačim ono antigravitaciono odelo i sedam da udarim jedan forsaž, u inat dušmanima koji sa svih strana nišane Srbiju. Posle ću, da se vratim, u leteći taksi, da vidim ko je brži.

Kažu, Dimitrovgrad nema banku. Pa, šta. Šta će mu banka kad je od dvadeset hiljada stanovnika spao na šest hiljada. Ne isplati se banci da zbog vas šake jada drži ekspozituru, uostalom što se svi ne doselite u Beograd na vodi, imamo taman toliko neprodatih stanova. Cena, prava sitnica. Upravo ga proširujemo i na levu obalu Save - biće kondominijuma, biće stambeno-poslovnih kompleksa, biće pametnih zgrada – sve na dugme i na onaj vaj faj. Izvalite se na terasu, a oko vas zuje leteći taksi, ustopirate neki i s njim pravo do Makiškog polja, tu vatate metro i eto vas za nekoliko minuta u Mirijevu.

Srbija ne da ide napred, ona – leti. Ko ne veruje nek napravi ekskurziju do sela Konjuh kod Kruševca, tamo je jedan naš napredni odbornik lagerovao neku travu, ne znam ja šta je to, ja u životu ni cigaretu nisam zapalio, al kažu mi kad se to čudo puši, a onda možeš da vidiš i leteće tanjire, kamoli ove leteće taksije.

Ima za sve neverne Tome, pet tona spakovano, motaj i veseli se, srpski rode. Meni ne treba, ja sam se od petka navukao na tik-tok, malo kasnim za Vesićem, ali hvatam korak, celu subotu sam učio da tverkujem – komentarisaćemo razna čuda, biće, kako ono kažu, viralno, samo me zapratite...

Hoćemo, predsedniče, ali objasnite vi malo bolje ovom neukom narodu kako to ide, jer su mnogi razumeli da vas, zapravo, treba (i)spratiti.