Na novoj UNESCO listi nalazi se i ovaj prirodni fenomen s Balkana

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) objavila je 18 novih svetskih geoparkova, kojih sada ukupno ima 213 u 48 zemalja širom sveta.

Od kristalno čistih kraških jezera do arhipelaga obrazovanog tokom poslednjeg ledenog doba, ovi parkovi, jedinstvenih geoloških karakteristika su mnogo više od lokaliteta, jer ističu prirodno, kulturno i nematerijalno nasleđe područja.

„Svetski geoparkovi Uneska predstavljaju predele u kojima se međunarodno značajno geološko nasleđe prepliće sa ljudskom istorijom i podržava bogat biodiverzitet“, objašnjava Antonio Abreu, direktor Odeljenja za ekološke i nauke o Zemlji u Unesku.

„Svaki novi geopark predstavlja jedinstvenu priču, koristeći geologiju kao objektiv“, prenosi Danas.rs.

Među pet novih geoparkova na Uneskovoj listi je i Biokovo-Imotska jezera u Hrvatskoj.

Geopark Biokovo-Imotska jezera u južnoj Hrvatskoj čine dve različite i jedinstvene geološke formacije.

Prvi je planinski lanac Biokovo, do kojeg se može doći preko poznatog Parka prirode Biokova, koji nudi bezbroj atrakcija na otvorenom, među kojima su obrazovne šetnje prirodom, planinski vidici, pa čak i botanička bašta koja ističe floru ovih planinskih padina uz obalu mora.

Ovde je i treći najviši vrh u zemlji, vrh Svetog Đorđa (Sveti Jure) na 1.762 metara nadmorske visine.

Druga formacija se nalazi u zadivljujućim plavim vodama obližnjih jezera, Crvenog i Modrog, u gradiću Imotskom.

Crveno jezero, smešteno na dnu najdubljeg kratera kraškog jezera u Evropi, ime je dobilo po crvenkastoj boji litica koje ga okružuju, dok je Modro jezero nazvano po neverovatno plavim vodama, koje se napajaju otapanjem snega sa okolnih planina.

Međutim, dok je Modro jezero lako dostupno posetiocima koji vole plivanje i druge vodene aktivnosti, do Crvenog jezera se teže stiže, jer se nalazi na dnu vrtače duboke 500 metara.

Mogu se posetiti i mesta koje je napravio čovek kao što su nekoliko srednjovekovnih nadgrobnih spomenika i vidikovac sa staklenim podom u Ravnoj Vlaškoj, delu parka sa kog se pruža pogled na obližnje gradove, planine i Jadransko more.