"Snimao sam ljude u Severnoj Koreji, pevali su, smejali se i sve je delovalo normalno - tek kasnije sam shvatio o čemu se radi"

"Vidite ovaj put. Apsolutno nigde nema nikoga. Gore su dva velika spomenika. Na ove stepenice se, naravno, ne sme. Znači, možete doći samo do stepenica i to je to. Ono što mi je najsmešnije dole, ne možete videti, a pokušaću vam zumirati. Vidite li dole? Stoji policajac koji usmerava saobraćaj, a saobraćaja gotovo da i nema", pokazao je Iličić ilustrujući svakodnevni život u Severnoj Koreji.

"Ljudi hodaju gotovo sinkronizirano, kao da su programirani. Nema žurbe, ali nema ni spontanosti. U licima prolaznika primjećujem nešto neobično – gotovo potpuni izostanak osmeha. Pogledi su ozbiljni, izrazi lica hladni. Kao da svi znaju da su uvek pod nečijim nadzorom", primetio je, dodajući da gradom dominiraju "arhitektonske strukture, slike i kipovi velikih vođa".

U tom kontekstu, zanimljiv je snimak na kojem "žene ujutro u Pjongjangu pevaju, lupaju bubnjeve i tako motivišu ljude koji idu na posao da rade što više i napornije"...

A prizor neobičnog hotela koji se proteže ka nebu u obliku rakete daje malo drugačiju dimenziju uobičajenim slikama te zemlje.

Beležio je Iličić još atraktivnih scena iz života građana Severne Koreje, međutim, na kraju se ispostavilo se da je većina - laž.

"Ovaj video na prvi pogled deluje sasvim normalno – Severnokorejci koji igraju odbojku. U tome ne bi bilo ništa neobično, niti mi je u tom trenutku izgledalo čudno. No, kada su se kasnije počele ponavljati slične situacije i kada sam pregledavao snimke, shvatio sam da je ovo zapravo inscenirano. Dok smo se vozili gradom, primetio sam da na ulicama gotovo nema ljudi. A onda, na potpuno neočekivanom mestu – pored nekih grobnica daleko od grada – iznenada vidim grupu ljudi kako igraju odbojku. S druge strane, u šumi, drugi ljudi plešu, pevaju karaoke i roštiljaju. Morate priznati, to je poprilično čudno", zaključio je.

Podelio je i snimak te "žurke" na putu ka grobnicama.

"Išao sam ih snimiti - pevali su, smejali se, zabavljali se uz karaoke. Na prvu mi je to izgledalo sasvim spontano, normalno i nisam vidio ništa neobično u tome, ali kasnije, kada su se počeli ponavljati slični prizori, shvatio sam - ovo je predstava. Ljudi su ovde postavljeni upravo zbog nas kako bi prikazali sliku srećnog i ispunjenog života. Severna Koreja često skriva svoju stvarnost iza pažljivo režiranih scena, a mi smo bili publika u još jednom unapred pripremljenom prizoru", objasnio je.

Takođe je otkrio jedno od najvažnijih pravila u Severnoj Koreji, a to je da turisti treba da paze kako presavijaju novine.

"Ne smemo ih presaviti preko slike Velikog vođe Kim Džong-una, jer to može imati vrlo ozbiljne posledice, a takođe ih ne smemo baciti u smeće. Da li znate šta se dogodilo američkom studentu koji je ukrao poster u ovom istom hotelu u kojem smo i mi boravili? Ovo je samo jedan od mnogih primera koliko je kult ličnosti duboko ukorenjen u svakodnevni život stanovnika ove zatvorene zemlje", naveo je.

Američki student Oto Varmbier je 2016. pokušao da ukrade plakat iz hotela u Severnoj Koreji u kojem je odsedao, podseća Klix.ba. Zbog toga je bio osuđen na 15 godina zatvora s prinudnim radom. Ubrzo nakon toga je pod sumnjivim okolnostima pao u komu. Vlasti Severne Koreje nisu otkrile njegovo zdravstveno stanje sve do juna 2017. godine, kada su objavile da je pao u komu zbog botulizma i tableta za spavanje. Istog meseca je oslobođen, još u komatoznom stanju. Nakon što je vraćen u Sjedinjene Američke Države, odveden je u Medicinski centar Univerziteta u Sinsinatiju. Nikada nije povratio svest. Preminuo je 19. juna 2017. godine, kada su njegovi roditelji zatražili da mu se ukloni sonda za hranjenje.