Alarm u srpskom tenisu: Objava Rolan Garosa ogolila bolnu istinu

Objava zvaničnih lista (entry list) za ovogodišnji Rolan Garos donela je hladan tuš za ljubitelje tenisa u Srbiji i, bez preterivanja, upalila crveni alarm u nacionalnom sportskom sistemu. Podaci koji su stigli iz Pariza ogolili su bolnu istinu o stanju u kojem se nalazi domaći tenis, potvrđujući strahove stručnjaka da je "zlatni talas" definitivno prošao. Ono što je godinama bila podrazumevana rutina, sada postaje redak događaj, jer se Srbija na predstojećem grend slemu pojavljuje sa drastično manjim brojem direktnih učesnika u glavnom žrebu.

Kada se podvuče crta, slika je poražavajuća. U muškom singlu Srbija ima samo tri sigurna predstavnika: neprikosnovenog Novaka Đokovića koji je postavljen za četvrtog nosioca, zatim Miomira Kecmanovića i mladu nadu Hamada Međedovića. Dok Novak i dalje prkosi vremenu, njegova usamljenost u vrhu nikada nije bila očiglednija. Kecmanović i Međedović održavaju kontinuitet, ali to je daleko od njihovog najboljeg tenisa.

Još teža situacija je sa veteranima koji su godinama bili oslonac reprezentacije. Laslo Đere i Dušan Lajović, igrači koji su nekada bili u samom svetskom vrhu, ovog puta će put do Pariza morati da traže kroz trnje kvalifikacija. Ovaj pad u rangu direktna je posledica povreda (manje ili više hroničnih u ovoj fazi) i stagnacije forme, što dodatno oslabljuje srpsku ekspediciju.

Da bi se razumela dubina ovog ponora, neophodno je osvrnuti se na 2015. godinu. Pre samo jedanaest godina, Srbija je u Parizu imala čak osam sigurnih predstavnika u glavnom žrebu. Tada su boje zemlje branila četiri tenisera i četiri teniserke, što je bio simbol stabilnosti i snage sistema koji je crpeo energiju iz izuzetne generacije talenata. Danas, jedanaest godina kasnije, ta brojka je više nego prepolovljena, a u ženskoj konkurenciji situacija je prešla granicu kritičnog.

Ženski singl je ove godine doživeo potpuni kolaps. Srbija nema nijednu teniserku koja je po rangu obezbedila direktan ulazak u glavni žreb. Olga Danilović, koja je godinama projektovana kao naslednica Ane Ivanović i Jelene Janković, doživela je slobodan pad na WTA listi i trenutno se nalazi oko 113. pozicije. Njen višemesečni izostanak sa turnira prati veo misterije, a teniski kuloari su preplavljeni spekulacijama o njenom odsustvu. Njen pad i odsustvo ostavili su ogromnu rupu u ženskom tenisu koju trenutno nema ko da popuni.

Jedina svetla tačka u ženskom taboru dolazi iz konkurencije dublova. Aleksandra Krunić, uprkos padu u singlu, proživljava drugu mladost u igri parova. Trenutno se nalazi među deset najboljih dublašica sveta i sa svojom partnerkom Anom Danilinom važi za jednog od favorita za podizanje pehara u Parizu. Njihovi uspesi u Dohi i finale Australijan opena daju nadu da Srbija može do trofeja i da tako osvoji jedini grend slem koji nedostaje. Naime, Srbija nikada nije imala šampionku u ženskom dublu, a Krunić je prošle godine stigla do finala Rolan Garosa na prvom turniru koji su igrale zajedno.

Budućnost srpskog ženskog tenisa trenutno leži na plećima mladih nada, Lole Radivojević i Teodore Kostović. Obe teniserke su pokazale ogroman napredak na WTA 125 turnirima i dobile su podršku kroz međunarodne razvojne programe, ali su za sada osuđene na borbu kroz kvalifikacije. Njihov uspon je primetan, ali je put do glavnog žreba grend slema dug i neizvestan.

Ovaj drastičan pad broja učesnika jasan je indikator da je sistem zakazao ili da su nekada moćni incidenti potpuno podbacili.

Dok su drugi ulagali u akademije i logistiku, Srbija se predugo oslanjala na individualne napore porodica i čudo zvano Novak Đoković. Realnost Roland Garosa 2026. godine pokazuje da čuda ne traju večno i da će svaki naredni turnir gde budemo imali više od par igrača u žrebu biti proslavljan kao veliki nacionalni uspeh, a ne kao rutina na koju smo navikli u zlatnim godinama. Alarm je upaljen, a odjek tišine u ženskom singlu nikada nije bio glasniji. Srbija sada stoji na raskrsnici: ili će pronaći način da podrži nove talente poput Međedovića i Kostović, ili će se sa nostalgijom sećati 2015. godine kao vremena koje se više nikada neće ponoviti. Istina u Parizu je ogoljena, a ona kaže da je teniski sjaj Srbije ozbiljno počeo da bledi.