đavolja varoš
Foto: / Alamy / Alamy / Profimedia

Za ovo mesto u Srbiji vezuju se mnoge legende, a postalo je i svetski poznato.

Na jugu Srbije, oko 90 kilometara od Niša, na otprilike 700 metara nadmorske visine niknuo je surovi krajolik koji deluje kao da nije s ove planete.

Đavolja varoš Foto: Shutterstock

Nekadašnji kandidat za sedam svetskih čuda, spomenik prirode Đavolja varoš usred planine Radan ima oko 202 zemljane kule, piramide sa kamenim kapama, visine od dva do 15 metara i širine tri metra. Kule su oblikovane po prirodi; rastu, menjaju se, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo se pojavljuju pod uticajem kiše i vetra.

Foto: Shutterstock

Jedinstvenom geološkom fenomenu u Srbiji doprinose i neobični izvori vode. Đavolja voda iznenađuje izuzetno mineralnim sastavom i izuzetnom kiselošću, a Crveno vrelo svojom upečatljivom terasom, koja svoju boju duguje oksidaciji gvožđa.

Da li je pomenuti broj figura slučajnost ili ipak stoji neka pozadina iza svega toga?

Željeno objašnjenje dobijamo kroz par legendi koje kruže i upotpunjuju sam dožitovljaj. Jedna je pobožnog karaktera i poistovećuje figure sa svatovima, koje je obrlatio đavo i nametnuo venčanje između brata i sestre. Bog je stao na put tome i skamenio 200 svatova i dvoje mladenaca. Jaki vetrovi upotpunjuju legendu, jer zvuče nešto nalik ljudskim kricima.

Pročitajte još:

Druga legenda se tiče opklade između đaka i nadmudrenih đavola, koji su ostali tu okamenjeni. Dok treća opisuje kako su se ljudi otarasili đavola, time što su jednu noć prespavali pored crkve Svete Petke, što je i u samoj blizini ovih figura. I sam naziv sela „Đake“ svojim značenjem doliva određenu dozu mističnosti.

Ali ono što zapravo najviše privlači i dovodi turiste do ovog mesta jesu dva izvora, čudnih sastava, specifičnih boja i samog izgleda. Upravo zbog tog sastava, na ovom zemljištu ne niče živi svet. Ti izvori se zovu „Đavolja voda“ i „Crveno (Đavolje) vrelo“, izuzetno hladni i kiseli, sa visokom pH vrednošću.

S obzirom na to da sama voda obiluje cinkom, gvožđem i bakrom, koristi se kao „melem“ i alternativna medicina za lečenje želuca ili dezinfekciju rana. Međutim, ne preporučuje se konzumiranje vode, jer još uvek nije potpuno ispitan njen sastav i delovanje.

Ono što boji pomenutu reku u tu neobičnu žućkastu boju jeste gvožđe, koje potiče iz Saskih rudnika, pišu izleti.srbija.rs,a prenosi City Magazine.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare