Istražili smo koji je to ispit glavni ćaci Miloš Pavlović položio i dobio desetku

Miloš Pavlović položio je predmet "Medicinska statistika i informatika" koji nosi 3 ESP (evropski sistem prenosa) boda. Za one koji nisu upoznati, ispiti koji nose niži broj bodova, tačnije ispod standardnih jednosemstralnih ispita koji uglavnom nose 6 poena (ili više zavisno od težine i obima gradiva) smatraju se "lakšim" ili su neretko izborni predmeti.

Dakle, predmet Medicinska statistika i informatika nikako ne spadaju u kategoriju ispita kao što je anatomija koji decenijama važi za najteži ispit na Medicinskom fakultetu.

Primera radi ispit iz anatomije nosi 22 ESP boda.

I sami studenti sa Medicinskog fakulteta na društvenim mrežama su pisali da se ispit ne polaže usmeno i da sve što je ministar Glišić izgovorio na Informeru je... pa, laž.

Kako se računaju ESP bodovi

ESP bodovi se računaju na osnovu ukupne težine rada koji student treba da uloži u određeni kurs ili predmet. To uključuje vreme koje student provodi na predavanjima i ispunjavajući druge akademske aktivnosti.

Na primer, jedan ESP bod obično predstavlja oko 25–30 sati rada studenta, uključujući predavanja, seminarske radove, vežbe i učenje za ispit. Suštinski, to izgleda ovako:

predmet nosi npr. 7 ESP bodova = (25–30 sati rada) x 7 = 175–210 sati rada (predavanja, vežbi, učenja tog predmeta) tokom tog semestra.

ESP bodovi se dodeljuju za svaki kurs ili predmet, a ukupan broj bodova koji student treba da sakupi zavisi od programa i stepena studija. Na primer, osnovne studije u Evropi obično zahtevaju 180–240 ESP bodova, dok master studije zahtevaju 60–120 ESP bodova.

Važno je napomenuti da ESP bodovi ne znače samo broj sati koje student provede učeći, već se uzimaju u obzir i drugi faktori, poput težine gradiva, složenosti radnih zadataka i nivoa znanja i veština koji je studentima neophodan kako bi razumeli predmet. Dakle, na osnovu broja bodova koji predmet nosi možete pretpostaviti koliko je određeni ispit težak za spremanje.

Medicinska statistika i informatika

Cilj predmeta

Osnovni ciljevi predmeta Medicinska statistika i informatika su da omogući studentima, budućim doktorima medicine, sticanje bazičnih znanja i veština statistike i informatike u medicini: (a) neophodnih za razumevanje mehanizama prisutnih u zdravih i bolesnih ljudi (grupa); (b) u medicinskom/zdravstvenom odlučivanju koje je nezaobilazno u dijagnozi, terapiji i prevenciji; i (v) potrebnih za sistemski pristup organizaciji, obradi i komunikaciji podataka, informacija i znanja u zdravstvenom sistemu.

Ishod predmeta

Ovladavanje znanjima i veštinama kreiranja i prikupljanja medicinskih podataka, analize i donošenja zaključaka, generisanja, prenosa, čuvanja i korišćenja informacija u cilju rešavanja zdravstvenih problema. Znanje stečeno u toku nastave omogućava doktoru medicine da bude aktivni učesnik u informatizaciji zdravstvenog sistema, da evaluira sopstveni rad na osnovu podataka i informacija dobijenih iz prakse, i za učenje (posebno stalno medicinsko usavršavanje). Stečena znanja i veštine se koriste u svim medicinskim disciplinama u toku i po završetku studija.

Sadržaj predmeta

Medicinska statistika - Teorijska nastava (10 časova): Uvod u statistiku; Osnovni statistički pojmovi; Sređivanje podataka; Statističko opisivanje; Verovatnoća i raspodele verovatnoća; Statističko zaključivanje; Uzorak i ocena vrednosti parametara osnovnog skupa; Statistička analiza; Metodi za ispitivanje razlike; Ispitivanje povezanosti i Praktična nastava (vežbe, drugi oblici nastave, studijski istraživački rad) (25 časova): Sređivanje podataka; Statističko opisivanje; Verovatnoća i raspodele verovatnoća; Uzorak i ocena vrednosti parametara osnovnog skupa; Metodi za ispitivanje razlike; Ispitivanje povezanosti

Medicinska informatika - Teorijska nastava (4 časa): Medicinski podaci, informacije i znanje; Medicinsko odlučivanje; Medicinski /zdravstveni informacioni sistemi; Elektronska zdravstvena dokumentacija i Praktična nastava (vežbe, drugi oblici nastave, studijski istraživački rad) (11 časova): Pretraživanje, pronalaženje, obrada, prenošenje i generisanje medicinskih podataka informacija i znanja; Medicinsko odlučivanje (postavljanje dijagnoze, izbor terapije, uspostavljanje prioriteta); ZIS (identifikacija informacionog procesa, struktura podataka, klasifikacije i nomenklature, standardizacija, tajnost i bezbednost); Studija slučaja – elektronska zdravstvena dokumentacija, primeri, korišćenje, evaluacija.

Metode izvođenja nastave

Nastava pod nadzorom sastoji se od predavanja, seminara, studija slučaja i vežbi (koji uključuju i grupne diskusije predefinisanih sadržaja, demonstraciju različitih alata i softvera, i korišćenje onlajn resursa (članaka, knjiga, baza podataka)), konsultacija i ispita.

Ocena znanja

Maksimalni broj poena 100; Predispitne obaveze - Aktivnost u toku predavanja i seminara i praktična nastava 10, Kolokvijum-i (2) 20; Završni ispit - pismeni ispit 20, usmeni ispit 50 poena, piše na zvaničnom Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Literatura

Medicinska statistika:

Janošević S, Dotlić R, Erić Marinkovicć J. Medicinska statistika, 6-to izdanje. Medicinski fakultet, Beograd, 2013.
Medicinska informatika:

Erić Marinković J, Kocev N. Medicinska informatika. Dostupno na http://statistika.mfub.bg.ac.rs/prilozi/literatura/Medicinskainformatika.pdf
Erić Marinković J, Simić S, Božović Z, Dačić M i Kocev N. Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu. Dostupno na http://statistika.mfub.bg.ac.rs/prilozi/literatura/malirecnikinformatike.pdf