Sa zabačenog ostrva uklonili 131 "opasnog" predatora, a onda se na ovom mestu desilo nešto što je začudilo naučnike

Kada je 2010. započeto uklanjanje mačaka sa ostrva, crvenoglavi šumski golubovi koji su bili ugrožena vrsta na ivici izumiranja, počeli su da se vraćaju. Između 2010. i 2013. godine uhvaćena je 131 mačka, a njihov broj smanjen je na manje od 20. U istom periodu broj golubova porastao je sa 111 na 966 odraslih jedinki i sa 9 na 189 mladunaca.

Izuzetna otpornost ptice

Izuzetno brz oporavak golubova privukao je pažnju istraživača sa Univerziteta u Kjotu. „Većina vrsta čiji se broj spusti na tako nizak nivo pati od ukrštanja u srodstvu, što dovodi do nakupljanja štetnih genetskih mutacija. Zbog toga je oporavak otežan, čak i uz intenzivne mere očuvanja,“ objašnjava Daiči Cudžimoto, glavni autor nove studije objavljene u časopisu Communications Biology, koja analizira oporavak ove vrste.

Međutim, crvenoglavi šumski golub prevazišao je sva očekivanja. Naučnici su zato želeli da istraže genetske razloge za takvu otpornost. Uporedili su kompletan genom divljih i zatočenih crvenoglavih šumskih golubova sa genomom divljih populacija rasprostranjenije japanske podvrste. Merili su nivo ukrštanja u srodstvu i genetsko opterećenje (broj štetnih mutacija) kod obe vrste, prenosi BBC Wildlife Magazine.

Rezultati su iznenadili istraživače. Crvenoglavi šumski golubovi imali su manje štetnih mutacija od svojih brojnijih rođaka. To ukazuje da je njihova genetska otpornost posledica dugotrajnog opstanka u malim, izolovanim populacijama još pre dolaska čoveka, objasnio je vođa tima Juđi Isagi.

Ukrštanje u srodstvu

Tokom vekova, postepeno ukrštanje u srodstvu očistilo je njihov genom od štetnih mutacija. Ovaj proces, poznat kao genetsko čišćenje, omogućio im je da, nakon što je populacija opala zbog predatora, lakše prežive i brže se razmnože kada je pretnja uklonjena. „Ova jedinstvena evolutivna istorija očigledno je pticama dala otpornost kakvu ne viđamo kod drugih ugroženih vrsta,“ dodaje Isagi.

Studija dovodi u pitanje široko rasprostranjeno uverenje da ukrštanje u srodstvu uvek otežava oporavak zbog izloženosti štetnim mutacijama. Umesto toga, naglašava da se u određenim uslovima male populacije tokom vremena genetski prilagođavaju i preživljavaju čak i vrlo ozbiljne padove brojnosti.