Naučnici konačno saznali kako je nastao život na Zemlji: "Pogrešno su nas učili i nema nikakve veze sa višom silom - evo dokaza"

Drugim rečima, postojeći model koji opisuje istoriju gena možda potcenjuje značaj ranih oblika protoživota (poput RNA i peptida), koji su prethodili pojavi života u današnjem smislu. Iako naše razumevanje tog dalekog perioda nikada neće biti potpuno, naučnici ističu da je ključno nastaviti istraživanje rane Zemlje, jer bi nova otkrića mogla pomoći da bolje razumemo ne samo sopstveno poreklo, već i mogućnost nastanka života na drugim planetama.

U radu objavljenom u prestižnom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Science, tim koji su vodile Džoana Mejsel i Sosan Vehbi objašnjava da su ključni delovi naših proteina, poznati kao aminokiseline, stari oko četiri milijarde godina i datiraju iz vremena poslednjeg univerzalnog zajedničkog pretka (LUCA) svih oblika života na Zemlji. Ove dugačke lance aminokiselina, nazvane proteinske domene, Vehbi je uporedila sa točkom automobila: „To je deo koji može da se koristi u mnogim različitim automobilima, a točkovi postoje mnogo duže od samih automobila.“

Naučnici su pomoću specijalizovanog softvera i podataka iz Nacionalnog centra za biotehnološke informacije kreirali evolutivno stablo proteinskih domena, koji su prvi put identifikovani tek 1970-ih. Naše razumevanje tih struktura od tada se značajno proširilo.

Jedan od ključnih zaključaka istraživanja jeste da bi trebalo da preispitamo redosled u kojem se 20 osnovnih aminokiselina pojavilo na ranoj Zemlji. Naučnici smatraju da je trenutni model previše fokusiran na učestalost kojom su se određene aminokiseline pojavljivale u ranim oblicima života, što je dovelo do pretpostavke da su one koje su najzastupljenije morale biti i prve koje su nastale.

U radu se posebno ističe aminokiselina triptofan, poznata kao „pospana“ supstanca iz ćuretine. Iako naučni konsenzus kaže da je upravo triptofan bio poslednja aminokiselina koja je ušla u genetski kod, istraživači su otkrili da se u podacima pre LUCA-e pojavljuje u 1,2% uzoraka, dok je posle tog perioda prisutna u svega 0,9%. Naizgled mala razlika od 25% zapravo ima veliko značenje.

Ako je triptofan bio poslednja aminokiselina koja je nastala, zašto je češće prisutan pre nego posle LUCA-e? Naučnici pretpostavljaju da bi odgovor mogao da ukaže na postojanje još starijeg oblika genetskog sistema. Kako navode, „stepeno formiranje genetskog koda i konkurencija između različitih drevnih kodova mogli su da se odvijaju istovremeno“. Dodaju i da su „drevni genetski kodovi možda koristili i nekanonske aminokiseline“, koje su se mogle razviti u blizini hidrotermalnih izvora, mesta za koja se veruje da su odigrala važnu ulogu u nastanku života na Zemlji.

Zanimljivo je da se slični procesi možda mogu odvijati i drugde u Sunčevom sistemu. Naučnici ističu da „abiotička sinteza aromatičnih aminokiselina može biti moguća na granici između stena i vode u podzemnom okeanu Encelada“, Saturnovog meseca. Kako pominju stručnjaci, čini se da smo imali pogrešne informacije o tome kako je sve nastalo i da prste nije umešala nikakva viša sila.