Ako ste sigurni da je Zemlja ravna ploča, naučnici imaju nešto da vam poruče - i neće vam se dopasti šta misle o vašoj inteligenciji

Postavlja se pitanje – zašto neki ljudi, uprkos dokazima, i dalje čvrsto veruju u ovakve tvrdnje? Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Kornel pokušava da odgovori upravo na to pitanje.

Analiza osam studija pokazala je dosledan obrazac među osobama koje veruju u teorije zavere – one imaju tendenciju da precenjuju svoje kognitivne sposobnosti i u velikoj meri veruju da se većina drugih slaže sa njima.

Preterana samouverenost kao ključni faktor

Naučnici sa Univerziteta Kornel sproveli su istraživanje kako bi razumeli zašto ljudi veruju u neverovatne tvrdnje, naročito one koje su široko odbačene od strane stručnjaka i šire javnosti.

U osam odvojenih studija učestvovalo je 4.181 ispitanik iz SAD-a, a zadaci su uključivali različite kognitivne testove. Učesnici su takođe morali da procene koliko su uspešno rešili te zadatke. Na osnovu tih procena, istraživači su mogli da izračunaju nivo njihove samouverenosti. Učesnik koji je ostvario slab rezultat, ali je verovao da je bio uspešan, imao bi visoku samouverenost.

Tim je zatim uporedio nivo preterane samouverenosti sa stepenom podrške teorijama zavere – od verovanja da je sletanje na Mesec bilo namešteno, do uverenja da su vakcine deo vladinog plana za kontrolu stanovništva.

Analiza, objavljena u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, otkrila je snažnu vezu između preterane samouverenosti i verovanja u ekstremne teorije zavere.

Tim je takođe otkrio da, iako je samo 12% učesnika verovalo u teorije zavere, oni koji su verovali mislili su da čak devet od deset ljudi deli njihova uverenja.

„Teoretičari zavere nisu svesni koliko su na margini“

Ovaj efekat „lažnog konsenzusa“ bio je najsnažniji među najviše samouverenim pojedincima – koji nisu samo verovali u netačne tvrdnje, već su i pogrešno pretpostavljali da većina ljudi misli isto kao oni.

„Jedna od stvari koja, čini se, razlikuje barem neke teoretičare zavere jeste ne samo to što su njihova uverenja slabo potkrepljena dokazima, već i to što su u ta uverenja izuzetno uvereni“, rekao je autor studije Gordon Peniuk, vanredni profesor na Univerzitetu Kornel.

Peniuk je objasnio da sklonost ka preteranoj samouverenosti može povećati verovatnoću da pojedinac poveruje u teorije zavere, odnosno da „padne u zečju rupu“, kako je slikovito objasnio. Takođe je dodao da njihovo istraživanje dovodi u pitanje uobičajenu predstavu o teoretičarima zavere – da su oni svesni da zastupaju marginalna uverenja i da u tome namerno uživaju.

„Ne samo da su njihova uverenja na samoj margini, već oni uopšte nisu svesni koliko su marginalna“, dodao je.

„Zašto ljudi veruju sumnjivim teorijama zavere?“ stoji u studiji. „Iako neka istraživanja podržavaju tezu da teorije zavere zadovoljavaju određene psihološke potrebe i motive, naši nalazi ukazuju na to da važnu ulogu igraju kognitivni faktori.“

U studiji se dalje objašnjava da su oni koji veruju u teorije zavere karakterisani slabijim analitičkim razmišljanjem, ali i izraženijom sklonošću ka preteranoj samouverenosti.

„Ta preterana samouverenost povezana je i sa velikom manjku svesti o tome da većina ljudi ne deli njihova uverenja“, dodaju istraživači.

Tim ističe da ovo predstavlja veliki izazov u borbi protiv širenja dezinformacija, jer su upravo oni koji su najpodložniji pogrešnim uverenjima – ujedno i najotporniji na mogućnost da greše, prenosi Daily Mail.