I u Srbiji, kao i u svetu, pčele sve više nestaju, pa se mnogi pojedinci i udruženja bore da spreče nestanak ovih malih plemenitih bića. U svemu tome malo ko se zapita šta je sa bumbarima i zašto njih Srbija zapravo uvozi iz inostranstva. Odgovor daje Srđan Dragojević, diplomirani inženjer poljoprivrede i vodeći uvoznik bumbara u Srbiju.
Pre svega, treba rešiti dilemu zašto se bumbari uvoze u Srbiju.
„Oni su bitni jer pospešuju oplodnju useva. A razlika između slabije i dobro oplođenih biljaka može biti u prinosu i 40 odsto“, priča naš sagovornik i ističe da oni nisu konkurencija pčelama.
I sada je jasno zašto su toliko bumbari poželjni. Ipak, tu je i pitanje koja je razlika između njih i pčela, odnosno šta to s biljnim kulturama mogu bumbari što pčele ne mogu.
„Pčele ne idu na neke cvetove, pre svega na cvet paradajza za koji se bumbari najviše i koriste. U tome je jedina razlika. Bumbari idu i na cvet dinje, jagode, borovnice i tu je velika razlika, pogotovo u zatvorenom prostoru, u plastenicima. Stoga mi sve što uvezemo distribuiramo proizvođačima ovih kultura.“
Srđan Dragojević dalje objašnjava taj bolji prinos koji garantuju bumbari.
„Bolja oplodnja garantuje više semenki u plodu, a što plod ima više semenki, biće krupniji. Svaka semenka luči prirodni hormon koji utiče na to koliko će plod biti krupan.“
I pošto su bumbari tako značajni, pitanje je i otkad je oprašivanje uz pomoć njih zaživelo u Srbiji.
„Mi radimo od 2005. godine. Znaju povrtari za to, ali nije to tako jednostavno. Bumbari su živa bića, pa ne možete da imate kontrolu nad njima.“
Pročitajte još:
Naš sagovornik kaže i da je kod nas strašan uticaj hemijske industrije i radi se previše tretmana insekticidima, što ubija i bumbare.
„To je jedan od većih problema i trebalo je mnogo vremena da ljudi nauče šta smeju da primenjuju, a šta ne. Uveliko postoji spisak preparata koji negativno deluju na bumbare i mi te preporuke iz Evrope, odnosno od belgijske firme čiji smo zastupnik, delimo proizvođačima kojima distribuiramo bumbare.“
Srđan Dragojević napominje da su proizvođači u početku bili uplašeni za svoje useve, pa su ih iz tog straha tretirali svim i svačim. A to je pokosilo bumbare. Tada je procenat reklamacije bio 40 odsto – bumbari su im prosto uginuli. Srećom, poslednjih pet, šest godina procenat reklamacija je jako mali.
Dakle, može se zaključiti da su domaći povrtari naučili kako da uz pomoć bumbara izvuku najbolje u svom poslu.
Sad kad znamo šta nam sve donose, ostaje dilema zašto ipak uvozimo bumbare, zar ih nema već kod nas, domaćih?
„Ovo je industrijska proizvodnja. Sve je u tome što u fabrikama umnožavaju bumbare. To su prirodni normalni bumbari, jedino je drugačije što se umnožavaju u sredini koja nije njihova prirodna.“
A može li se nešto slično sprovesti kod nas?
„Postoje neke fabrike i kod nas, ali nemaju ni tehnologiju, ni znanje, ni mogućnosti da naprave dovoljne količine i da imaju kontinuiran kvalitet. Treba obezbediti i hranjenje, posebne svetlosne uslove, klimu, infrastrukturu…“
Naš sagovornik kaže i da takvih fabrika nema mnogo ni u svetu, po jedna u Španiji, Holandiji, Belgiji, Meksiku, Turskoj, pa se naslućuje da sve to nimalo nije jednostavno.
Za kraj, može se zaključiti da industrijsko gajenje bumbara nije idealno ako biste da pokrenete sopstveni biznis, ali za sve povrtare, pre svega one koji gaje paradajz, jagode, borovnice, koji bi da povećaju svoje prinose, pomoć bumbara može biti prava stvar.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare