8
Znate li koja je razlika između crvenih i crnih slova u crkvenom kalendaru?
Crveno slovo je kolokvijalni naziv za veliki hrišćanski verski praznik. Tim danima se uglavnom posti, izbegavaju se teški poslovi i ide se u crkvu – sveštenik Vlada nam je objasnio šta zapravo ne sme da se radi na crveno slovo.
Naziv potiče od toga što su datumi tih praznika u crkvenom kalendaru prikazani crvenim slovima. A savremeni crkveni kalendar pun je crvenih slova – svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom. Ali, šta je s praznicima koji su u kalendarima istaknuti boldovanim, crnim slovima?
Odgovor smo našli na sajtu Svetosavlje.org.
„…A crno podebljano slovo je više istorijski za vreme austro ugarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike i kada je videla koliko praznika ima ono je ispalo da mi više ne radimo nego što radimo. I to su nekada bila crvena slova.“
Takođe, na ,,masna“ slova treba izbegavati kućne poslove, ako ne možete javne. A objašnjeno je i zašto je to pravilo važno.
„Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja. Tačno je to da su svi svetitelji pred Bogom veliki (nema malih svetitelja) , ali o tim praznicima crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi pri crkvi (i u porodici – maloj crkvi) , gde se hrišćani uče vrlinskom životu. Ne treba samo da razmišlja na životnu egzistenciju gde se neprekidno radi, već da treba da brine i za duševnu egzistenciju, molitva, milostinja, ljubav… hrišćanske vrline, življenje bogougodno. To svakako, ne znači da čovek ne treba drugim danima da živi bogougodno, ne, već svakim danom, a to su dana kada se posebno posvećujemo svom dušom i telom na reč božiju u crkvi. Kada posvećujemo vreme duševnoj hrani a to je reč božija, kada slušamo živote svetitelja i iz toga izvlačimo ono šta je važno da bi smo i mi zadobili večni život.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
