6
Putujem skelom iz Rumunije na posao.
Šta radi Pančevac na Zlatiboru? – Gura glavu u auspuh autobusa da dođe sebi.
Kada odrastate u malom gradiću na levoj obali Tamiša gde, duboko ušuškani u lokal patriotizam i vojvođanski separatizam koji vam se nadima u grudima, ostaćete blago rečeno u šoku kada rešite da se osmelite i prošetate do susednog velegrada – Beograda i tako se susretnete sa užasnim gostoprimstvom koji Beograđani neguju kao svoju kulturu.
Odmah naučite prve reči o svom postojanju, a to je da ste sigurno loš vozač, da ste radiokativni, i da je nemoguće da svaki dan prevaljujete toliki put kako biste u glavnom gradu radili ili ne-daj-bože studirali.
O tome da Beograđani nemaju pojma koliko je Pančevo udaljeno od njihovog glavnog grada često mi je posvedočila činjenica da su se razgoračenim očima stanovnici Miljakovca i Petlovog brda često fascinirali mojom upornošću i smelošću da svaki dan putujem na fakultet iz Pančeva.
„Ma ti nisi normalna što svaki dan putuješ, zar ti nije bolje da ovde uzmeš dom?“ Ispada kao da putujem konjskom zapregom, pa onda skelom i to iz Rumunije, svako jutro.
Mnogo mi je bolje od kad sam se preselila, sa Čubure mi treba tačno jedno popodne da pređem Brankov most kad me proguta bermudski trougao u kom nestaje tačnost beogradskog javnog prevoza, ne znam koliko je to drugačije od mog puta zlatnom kočijom iz dalekog Pančeva.
Jako nam teško ide uklapanje među stanovnike glavnog grada, a nikako nam ne pomaže ni to što nam je koža prekrivena krljuštima imamo škrge kako bi lakše prerađivali taj zagađeni vazduh kojim nas godinama truje, pošto Beograđani često veruju da između nas i njih postoji neki vazdušni zid koji svo to zagađenje drži koncentrisano na jednom mestu – u Pančevu, pa sam se tokom svog života naslušala dosta neslavnih pokušaja svojih sagovornika da budu duhoviti i da ne propuste priliku da me upitaju da li napolje idem sa gas maskom. -He,he.
Idem kako ne, takođe u osnovnim školama je obavezna poseta rafineriji jednom godišnje i kupanje u Tamišu kako bi postigli kolektivni imunitet, pa sutra ako bude bilo nuklearnog rata, ništa se ne brinite, mi ćemo, poput bubašvaba preživeti.
Ono što je interesantno je da ova stigma o nama postoji još od davnina kada su nas stanovnici velike Srbije nazivali Prečanima, aludirajući tako na sve Srbe koji se nalaze sa one strane Save i Dunava, pa tako osta da se neguje i u modernom dobu, a lako nas je i prepoznati jer se kao pijan plota držimo toga da duksericu zovemo duks i da na badnje veče praktikujemo korinđanje, a da ne počnem da vam pričam o Todorovim konjima koji žive sakriveni po vojvođanskoj preriji.
Ja sam, kao ponosna „Prečanka“, svoj ispit iz „beogradstva“ prvi put neslavno pala kad sam sela za volan i uputila se preko Pančevačkog mosta, kog sekunde dele od totalne propasti, u prestonicu.
Nisam očekivala da će me čim pređem most sačekati potpuno nova pravila u saobraćaju, a još manje sam znala da sa sobom nosim sveto trojstvo izazivanja gneva kod svakog Beograđana.
Em žena, em pančevačke tablice, em veliko slovo P zalepljeno za zadnje staklo, pa bolje da sam sebi odmah presudila nego što sam se upustila u ovu avanturu.
Varnice su isijavale iz besnih pogleda mojih sunarodnika dok sam kao pravi pošteni vozač koristila migavce da uputim ostatke učesnika u saobraćaju kuda se krećem, propuštala pešake, vozila 40 kroz grad i stajala na svetleće zeleno.
Mislim da je ova poslednja stvar presudila u izazivanju srčanog udara svakog beogradskog vozača jer sam bila predmet raznih neverbalnih pretnji upućenih preko zatvorenih prozora tuđih vozila, psovke sam mogla samo da nagađam, a na sirene sam se već bila navikla.
Pošto kruži glasina da je postojanje kružnog toka za nas Pančevce jednako postojanju života na Marsu možete da zamislite da na Slaviju i dalje stupam zatvorenih očiju, a sva važeća pravila saobraćaja sam zajedno sa početničkim slovom P bacila u kantu za đubre, jer nažalost tablice i pol nisam mogla da promenim, a najviše volim da 15 minuta parkiram poprečno u 4 popodne da ni jedan stanovnik Beograda ne ostane pošteđen svoje uloge u saobraćajnom špicu.
***
Bonus video: Hrana i zagađen vazduh-kako očistiti organizam
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
