1
Greg Ros, 72, živi svoj najbolji život - za volanom šlepera.
Novinarka Gardijana uradila je intervju sa jednim čovekom koji je odlučio da napustio svoju direktorsku fotelju i okrenuo se potpuno drugom poslu – vožnji šlepera.
Kada je Greg Ros odleteo kući u Australiju nakon sahrane svog ujaka u Oklandu 2008. godine, gledao je kroz prozor aviona u oblake, i dok je sleteo u Pert, doneo je odluku da potpuno promeni život. Tokom leta je shvatio da je izgoreo u svom poslu kao vršilac dužnosti generalnog direktora pozorišne kompanije, a posle decenija kao izvršni direktor marketinga za prestižne automobile.
„Verovatno je veoma specifično za moju starosnu grupu. Nikada ne smemo da plačemo, nikada ne smemo da odustanemo, moramo da budemo čvrsti. Boriš se u sebi. Mislite da nešto nije u redu sa vama – Ja sam promašaj.“
Pesma koja mu je pala na pamet bila je ‘Watching the wheels’ Džona Lenona… „Samo sedim ovde i gledam kako se točkovi okreću.”
Dao je otkaz i kada su ga odrasla deca pitala šta će da radi, rekao je: „Mislim da ću samo voziti prokleti kamion.“
Pročitajte više:
Prijavio se za posao vozača ogromnog kamiona sa dve ili više prikolica. Ros je želeo da vozi „najveće šlepere na svetu.
„Pozvala me kompanija. ‘U vašem CV-ju nema ničega o vožnji kamiona’, rekli su.“
Ros je u mladosti vozio manja vozila a sada vozi šlepere. Sa 72 godine ima ugovor na puno radno vreme. Sada se točkovi okreću sasvim drugačije.
Radi 12 sati dnevno, 14 dana za redom, pre nego što ima slobodnu nedelju.
„Sa ovim kamionom, oni me ne poseduju. Na kraju smene, okrećem ključ i to je nečija odgovornost.”
Ros voli samoću. U kabini pušta klasičnu muziku, Stonse ili Lenarda Koena.
Pročitajte više:
„Nekad samo želim tišinu. Ako idete na putovanje od 300 km, sposobnost razmišljanja je divna. Veoma sam srećan sam sa sobom. Sviđa mi se ko sam i gde sam.”
Ponekad naleti na ljude u Pertu iz svojih korporativnih dana i oni zbunjeno kažu: „Znam… Ali to je nemoguće!“
Ros je imao rak štitaste žlezde pre dvadesetak godina, i dali su mu tri meseca života. Dakle, njegov novi pravac se može shvatiti i kao druga šansa. Kada se osvrne na svoje korporativne dane, kaže: „Mora da sam bio nemoguć i previše samouveren. Kakav kreten!”
On vozi bicikl da bi održao kondiciju i nada se da će voziti šlepere još tri do pet godina.
„Video sam kako muškarci iznenada ostare“, kaže on. „Ne vidite ih nekoliko meseci, a onda ih vidite i imaju te reumatske oči. Postanu mršavi. Odjednom je taj alfa mužjak stara osoba. Ne znaš kada ti to dolazi.“
Ros ne želi da ga starost tako iznenadi.
„Čaša mi je uvek do pola puna. I dolazi konobar sa još jednom flašom.“
***
Bonus video: Na skriveno te vodim mesto: Ovo selo je bilo omiljeno mesto srednjevekovnih srpskih kraljica i princeza
