Misterija "jugoslovenskog Titanika" - ni danas se ne zna šta se tačno desilo i zašto su svi ti ljudi morali da poginu

Priča o brodu „Berge Istra”, podseća Tanjug, počinje s geopolitičkom situacijom tog vremena, pošto zbog rata Egipta i Izraela nafta iz Persijskog zaliva nije mogla do Evrope Suecskim kanalom, nego dužim putem, oko Afrike, a za to su zbog većih troškova bili potrebni veći tankeri, i od 200.000 tona. U to novo tržište s početkom 1970-ih ulazi i SFRJ, sa pulskim brodogradilištem i izradom takvih tankera za Bergesen, jednu od dve najveće norveške brodovlasničke kompanije.

Jugoslavija je bila je ponosna na pulski Uljanik, a norveški brodovlasnik Sigval Bergensen naručuje seriju od četiri broda i daje im imena prema istarskim toponimima: Berge Istra, Berge Adria, Berge Vanga, Berge Brioni.

"Loš predznak" na dan porinuća

Kada je 1972. godine u pulskom brodogradilištu porinut megatanker dugačak 314 metara, širok 50 metara i visok 26 metara, to je bio događaj koji su preneli svi jugoslovenski mediji, piše N1 Slovenia

Na dan porinuća Berge Istra, cela Pula bila je tu da vidi „grdosiju” koja će biti porinuta u more. Tom događaju prisustvovao je čitav jugoslovenski državni, politički i vojni vrh, na čelu sa predsednikom Josipom Brozom Titom, a "kuma" je bila njegova supruga Jovanka Broz.

„Dajem ti ima Berge Istra sa željom da ga nosiš na ponos tvojih graditelja po svim morima i okeanima po kojima ćeš ploviti. Tvojim mornarima i oficirima želim uvek dobro more i sretnu plovidbu", rekla je ona.

Međutim, svečano porinuće je obeležio i jedan peh – naime, morali su da reaguju pripadnici jugoslovenske mornarice i tek miniranjem su uspeli da brod pomere s mesta. Ipak, tek četiri godine kasnije, nakon nesreće, to je shvaćeno kao loš predznak.

Krajem te 1975. godine, brod Berge Istra plovio je pod liberijskom zastavom, sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, a onda je – nestao.

Izgubljen u Zmajevom trouglu

Kontakt je izgubljen 30. decembra i to dok je brod plovio Đavoljim morem – delom Pacifika koji je poznati kao Zmajev trougao jer leži tačno nasuprot čuvenog Bermudskog trougla i smatra se njegovim pandanom.

Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, proglašen je nestalim.

Potraga nije davala rezultate i brzo je obustavljena i tad su već krenule spekulacije oko sudbine „Berge Istra” – vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati, tvrdilo se da je stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.

Britanska osiguravajuća kompanija Lojd je proglasila brod nestalim i isplatila vlasniku najveću odštetu ikada plaćenu za nestali brod u to vreme, piše BBC na srpskom. Njujork tajms je tada objavio da je nestanak Berge Istre koštao osiguravajuću kompaniju 27 miliona dolara u to vreme, što bi u današnjoj vrednosti iznosilo nešto više od 148 miliona dolara.

Dvojica preživelih: 20 dana plutali na splavu

Međutim, 20. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spasavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre. Imeldo Bareto Leon (41) i Epifanio Perdomo Lopez (39) su bili jedini preživeli.

Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone. Njih dvojica su uspeli da se spasu zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda i našli su se na splavu gde su proveli narednih 20 dana dodatno otežanih glasinama da je Perdomo devet godina proveo u zatvoru zbog ubistva. Bareto je, strahujući da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe, bacio u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze…

Ali, šta se zapravo desilo na tom brodu?

Teorije o nestanku "jugoslovenskog Titanika"

Najistaknutija teorija tvrdi da su uzrok mogle biti eksplozije uzrokovane ostacima nafte u teretnom odeljku koji je napunjen rudom gvožđa, navodi Wikipedia.

Jugoslavijom se širila i priča da je norveški vlasnik brod namerno potopio zbog osiguranja, pošto je za Berge Istra isplaćen iznos Lojdove odštete u današnjoj vrednosti od 82 miliona dolara, ali to baš i ne stoji jer brod donosio puno novca. Ipak, Bergesenu se zamera da je slučaj zataškavao, da nije dozvolio pravu istragu i time omogućio da se slična tragedija ponovi, što mu se i desilo tri godine kasnije.

Potonuo i "brod blizanac" Berge Istra

Brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra i takođe sagrađen u Uljaniku, nestao je u oktobru 1979. godine kod ostrva Tristan, na plovidbi iz Brazila ka istoku. Ovog puta nije bilo preživelih članova posade.

Projektant broda je odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi. Bergensen je, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe. I preživeli Španci sa Berge Istra rekli su da se eksplozija dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.

Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 1970-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom.