Miholjdan – dan kada počinje prava jesen, a ove stvari treba završiti

Miholjdan je posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, rođenom u petom veku, u Korintu. Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjačkih usamljivanja. Narod ga zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika, piše rts.rs.

Činio je čuda, i mnogi su dolazili kod njega zbog blagoslova, isceljenja ili kakvog saveta korisnog za dušu. Bežeći od slave, povlačio se još dublje u pustinjsku samoću, ali i tu su ljudi dolazili po pomoć. Upokojio se u 109. godini života.

Običaji i verovanja

U našem narodu veruje se da su ljudi, rođeni na ovaj dan, posebno nadareni, blagosloveni i srećni u životu.

Po narodnom verovanju danas se ne radi po kući, ali valja završavati sve poslove izvan četiri zida, kako bi se spremno dočekala zima. Dozvoljene su sve vrste poslova u polju, bašti, dvorištu u susret zimskom periodu, a ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi oko ovog praznika.

Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju.

Narod smatra da sa ovim praznikom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli, ovo doba naziva se Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, a ovaj dan se naziva i mišji dan - veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.

Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan.