Građevina u Beogradu na vodi su neretko izvor šoka i oduševljenja - što je bilo i ovog puta.

Beograd na vodi, jedno od najelitnijih beogradskih naselja, neretko je tema diskusija i podeljenih mišljenja između onih koji smatraju da ove građevine narušavaju estetiku grada, dok drugi veruju da je prirečni deo grada oživeo tek izgradnjom ovog kompleksa.

Ipak, luksuzne zgrade, gde je tokom 2023. godine prodat najskuplji kvadratni metar za 11.475 evra ili parking mesto za neverovatnih 58.400 evra, vrlo često otkriju i neki od neočekivanih propusta.

Nedavno sam sama imala priliku da doživim i obe strane jedne od novih zgrada unutar kompleksa.

Na samom ulasku su me začudila vrata koja se teško otvaraju, primetno teže od onih u mojoj ili bilo kojoj drugoj zgradi koju sam posetila. Ulaz se sastoji od dvoje vrata, jednih koja sama otvarate, dok za druga pričekate dok portir ne proceni da li će vas pustiti ili ne. Dok sam stajala, setila sam se svih onih situacija kada sam nogom ili ramenom gurala vrata dok nosim kese iz prodavnice ili uspavano dete, i shvatala da to u ovom slučaju ne bi bilo moguće, ali sam i pretpostavila da stanare u ovom delu grada možda ipak ne muče isti problemi kao nas iz starog dela.

Elem, nakon što mi je odobren ulazak, bila sam fascinirana modernim dizajnom, stilom i mirisom, očigledno veoma skupih i kvalitetnih osveživača. Međutim, moje uzbuđenje je bilo kratko, jer nakon naleta mirisa nekog cveća, sledeće što osetite, ali i vidite su tragovi gradnje, prašine i građevinskog materijala.

Foto: Kristina Marković/Nova.rs

Ipak, moj najveći šok je bio lift. Tačno kada sam mu prilazila, vrata su se otvorila i iz njega je izašao radnik sa merdevinama i kantama. Sem table sa brojevima koji označavaju do kog sprata idete, unutra je sve bilo, pa, nezavršeno. Bio je prazan, daske i materijal korišćeni u izradi su ostali u izvornom stanju, uz nekoliko natpisa i grafita koji su nekako stigli i do nove zgrade u Beogradu na vodi. Nisam bila sigurna da li je lift funkcionalan, jer takav utisak nije odavao, pa sam se vratila do portira koji mi je ljubazno objasnio da mogu slobodnu da ga koristim.

Ušla sam i pomalo uplašeno stisla 5. sprat i za manje od nekoliko sekundi već sam se našla u hodniku – gde sam ponovo ostala iznenađena.

U hodniku nije bilo svetla, za koje sam navikla da se samo pali pri izlasku iz lifta. Međutim, novitet u luksuznom kompleksu su ugradne lampice koje svaki stan ima u štoku, a koje se nikad ne gase, pa je to olakšalo moj dalji prolaz ka destinaciji na koju sam se uputila. Moram da priznam da sam očekivala mnogo prijatnije iskustvo.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare