Junak Potere nam je otkrio šta se u kvizu dešava iza kamera

Lifestyle 17. nov. 202020:51 > 21:0511 komentara
Podeli:
Foto: Printscreen/YouTube/RTS Prikazuje/Privatna arhiva

Milana Bukvića već znaju kao legendu kvizova, iako je tek nedavno oduševio čitavu zemlju neverovatnim trijumfom u "Poteri". Za naš portal, otkrio je kako omiljeni srpski kviz izgleda iza kulisa, koju taktiku je koristio, ali i čime se bavi kada ne pobeđuje "princezu od znanja".

Bilo je dosta zanimljivih epizoda „Potere“ ali će se ona u kojoj je Milan učestvovao definitivno pamtiti – stao je na crtu Milici Jokanović i uspeo da stigne do 24 koraka prednosti, što je zaista impozantno. Međutim, nije samo njegovo zavidno znanje ostavilo utisak, već i humor i generalno opušten stav koji se ipak retko vidi u ovakvim emisijama.

Baš zbog toga je njegovo učešće privuklo pažnju i pre nego što je emitovano, kada ga je na svom Instagram profilu podelio voditelj Jovan Memedović – Milan mu je zbog toga zahvalan. Inače, ovaj mladić iz Kragujevca je diplomirani politikolog, a sada je upisao i studije filozofije. Kvizove je zavoleo uz svog deku, a ovo mu je bilo drugo učešće u „Poteri“.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Jovan Memedović (@jovanmemedovic)

„Potera“ iza kamera

„Ekipa koja učestvuje u realizaciji tog kviza je već godinama u sličnom sastavu i zaista stvari idu kao po loju. Imate utisak kao da ste došli na još jedan kancelarijski dan bez ikakve impresioniranosti kamerama i procedurom, pri čemu vam kao takmičaru uvek dopuste zdravu dozu improvizacije ukoliko ste za nju raspoloženi. Bio bih nepravedan ukoliko ne bih spomenuo čika Jocu Memedovića, reč je o pravom beogradskom štihu,  voditelju starog kova, spremnom da se prilagodi temperamentu, afinitetima i stepenu tremiranosti takmičara“, ispričao nam je.

Nije bilo samo njemu zabavno na snimanju „Potere“, već i njegovim prijateljima – jedan je čak uspeo da se infiltirira u „tajne“ prostorije RTS-a.

„Pošto na samom setu zbog vanrednih okolnosti nije dozvoljeno prisustvo nikoga osim takmičara, producenata i tehničkog osoblja, moj drugar Vlada, koji me je dovezao na snimanje, odlučio je da tumara hodnicima RTS-a i tom prilikom je naišao na rediteljsku kabinu čija su vrata bila otvorena, što je iskoristio za živi tekstualni prenos Potere na zajedničkom četu nas nekoliko drugara sa kviza, kao play-by-play vrsta prenosa koja postoji na košarkaškim utakmicama. Nekoliko dana kasnije je svoju epizodu Potere snimala njegova supruga, a on je ponovio identičnu stvar, pri čemu ga je na hodniku sreo čovek koji je zaposlen na RTS-u i pozdravio ga sa ‘dobar dan, kolega’, misleći da je zaposlen u produkciji ili režiji pošto je satima (i danima) stajao kraj njihove kabine. Kada sam pročitao sav taj materijal, pola u šali a pola u zbilji, rekao sam mu da je za ovo zaslužio Pulicerovu nagradu. Na tom stepenu reporterske infiltracije bi mu pozavidela i Orijana Falači“, ispričao nam je Milan neobičnu anegdotu.

Morali smo i da ga pitamo da li je primetio isto što i mi – da u „Poteri“ postoji neka vrsta pozitivne diskriminacije žena, kojima se nude velikodušne sume da prvu igru startuju korak dalje od tragača.

Pročitajte još:

„Ako pogledate beogradsku pab kviz scenu ili prvenstvo Srbije u kvizingu videćete manji udeo ženskih učesnika nego što je slučaj u Poteri, a to su nadmetanja i druženja koja vam pružaju daleko veći stepen anonimnosti i manje stresa nego što je slučaj sa televizijskim kvizom. Zapravo ni ne na pamtim srpski kviz sa većim brojem ženskih učesnika od same Potere, a verujem i da se princip nuđenja što viših svota ženskim takmičarima u drugoj igri primenjuje upravo radi podsticanja što većeg broja žena da se prijave. Tako da bi preciznije pitanje glasilo zašto je kvizaška supkultura daleko rasprostranjenija među muškarcima nego među ženama, što zahteva razvijanje daleko šire društvene slike i učešće kompetentnijih ljudi od mene“, smatra on.

Naveo je svetli primer Nevene Kokotović, koja je na nedavno održavnom juniorskom svetskom prvenstvu zauzela izvanredno 12. mesto – misli „da će njen razvoj biti blagoslov za srpsku kvizašku scenu“.

Kvizaški trikovi

Milan ima jednostavnu metodu za pamćenje interesantnih podataka koje već ne zna – ume da prepozna onaj koji bi sastavljačima kvizova mogao biti interesantan, pa ga uvek zapiše u svoj „kvizaški tefter“. Ali, ne znači da je njegovo znanje o različitim oblastima tek površno.

„Znanje koje posedujem iz istorije, sporta, književnosti, domaće kinematografije… Uglavnom je strukturalne prirode, bazirano na formalnom obrazovanju, čitanju ili fokusiranom praćenju i najčešće se ne iscrpljuje u pukom kvizaškom odgovoru, već je pokriveno širom uzročno-posledičnom naracijom. I do takve vrsta znanja mi je daleko više stalo nego da znam da je Lajnus Poling dobio dve Nobelove nagrade- za hemiju i mir, a da mi sam sadržaj njegovog rada ostane potpuno stran“, objašnjava.

Ništa dok ne postaneš meme

Nakon epizode kviza dočekalo ga je dosta poruka u inboksu od strane medija, ali da mu je do te vrste popularnosti „stalo koliko i do prvenstva Estonije u boćanju“. Ipak, „slava“ na jednoj popularnoj Fejsbuk meme stanici ga je ipak obradovala.

„Postoji stranica obožavatelja Milice Jokanović – ‘Princeza od znanja’. I njen admin je u komentaru ispod jednog statusa objavljenog dan nakon prikazivanja naše emisije okačio sliku na kojoj naslanjam prst iza uha nakon završne potere i poručio da će svako ko mu datu sliku bude poslao u inbox biti blokiran sa stranice. Verovatno bih malo prikočio da sam znao da će mu to toliko teško pasti i ovom prilikom mu se izvinjavam. Neka mi se slobodno javi, obožavam da poklanjam knjige i rado ću odabrati jednu za njega iz svoje biblioteke kako bih mu se iskupio za duševni bol (smeh). Sigurno je bilo zapaženijih statusa, ovaj je prošao ispod radara i šteta bi bila da ostane sasvim zaboravljen“, poručio je.

Objavljuje Принцеза од ЗнањаUtorak, 16. lipnja 2020.

„Duhovne skitnje“

Milan svoje znanje svakako crpi iz uspešne akademske karijere – uskoro će postati jedan od retkih ljudi „sa dva fakulteta“. Nakon politikologije, odlučio je da pođe putem svoje najveće strasti, filozofije, uprkos tome što se u modernom kapitalizmu doživaljava kao „beskorisna“ i skrajnuta delatnost.

„Uz umetnost i religiju predstavlja jedinu delatnost čiji plodovi čoveku večito izmiču i baš kada mu se čini da je na pragu da taj plod ubere, on mu se iznova izmakne i baci ga u nova bespuća i stare zablude. U jednom momentu svog sazrevanja osetio sam da sam dobio taj opasni i zavodljivi poziv duhovne skitnje, a u vremenu kada je filozofija u defanzivi kao fudbalska reprezentacija Grčke u eri Ota Rehagela to je poziv koji se ne odbija“, šaljivo kaže on.

Dok ubrzava studije „majke svih nauka“, takođe završava master rad na Fakultetu političkih nauka, za koji se dvoumi da li da bude „pristupačan za čitanje“ ili „teško prohodan“. Ali, kako je Milanu želja da se bavi naučnim radovima, jasno je da će ipak preovladati ova druga opcija.

„Verujem da ću nakon završetka formalnog školovanja dobiti priliku da se bavim akademskim i naučnim radom i uveren sam da ću u toj oblasti ostvariti rezultate spram kojih će nastup u Poteri, zbog kog mi je naravno veoma drago, delovati kao dečija igra“, otkrio nam je.

Jedna od ideja mu je i da napiše knjigu „Filozofija kvizaštva“.

Da li da ode ili ne

Kako je pametan i uspešan mladi čovek i budući naučnik, neizbežno je postaviti mu pitanje da li će karijeru graditi u Srbiji. Na to ima pravi filozofski odgovor.

Pročitajte još:

„Ovu vrstu dileme je daleko prefinjenije opisao Platon u svom ranom dijalogu ‘Kriton’, pa onima koje zanima odgovor na to pitanje topla preporuka da ga pročitaju, broji svega 20 stranica. Kriton je atinski aristokrata i Sokratov najbolji prijatelj koji dolazi kod njega u zatvorsku ćeliju jutro pre Sokratovog pogubljenja nudeći mu izbavljenje i bekstvo u severna helenska područja posredstvom svojih veza u atinskom polisu. Dalje ne bih da ‘spojlujem’, ali Sokratov odgovor se može naslutiti“, slikovito je objasnio.

Najzad, ima i veoma temeljan savet za sve buduće takmičare „Potere“ – da se što bolje psihički pripreme, da dobro preispitaju svoje vrline i da se ne ustručuvaju da ih demonstriraju na snimanju. A ukoliko ovaj kviz posmatrate poput Milana, kroz prizmu klasika srpske kinematografije, videćete te ga u skroz novom svetlu.

„Ako pogledate film “Marš na Drinu” velikog Žike Mitrovića primetićete da je njegova velika prednost prikazivanja čitave palete karaktera srpskog naroda s početka prošlog veka i njihova tipično filmska  romantizacija- od časnog oficira iz bogataške porodice preko luckastkog pijanog kockara pa do dobrodušnog seljaka. Potera kao izrazito dinamičan kviz pruža priliku za tu vrstu stripovske fragmentacije- u nekoliko minuta se prikazati na jednostran, ali dramski zaokružen i logički koherentan način. Ukoliko pokušavate da se prikažate u punoj i istinskoj kompleksnosti primerenoj ljudskoj sudbini gledaocima ćete ostati poptuno strani i nezanimljivi. U tom pogledu ona je daleko bliža vesternu nego emisijama u formi intervjua ili, daleko bilo, rijaliti programu“, kaže Milan.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar