"Besne žene će promeniti svet" - piše na transparentu koji je nosila jedna od učesnica protesta u Poljskoj, a čija je fotografija preplavila društvene mreže. Svakako, nije ovo prvi put da žene spasavaju svet, niti je zabrana abortusa jedina tema koja ih čini besnim.
Posted by Čuvari/ke vatre on Monday, 26 October 2020
Istorija je puna primera hrabrih, moćnih žena koje su dizale revolucije u pokušajima da isprave svetsku nepravdu. U trenutku kad su ženska prava ugrožena odlukom suda i kad je pogled celog sveta uprt u Poljsku – podsećamo na pet velikih ženskih marševa koji su pokretali, ali i dovodili do istorijskih promena.
Francusku revoluciju izazvale su demonstracije koje su vodile žene 1789. Kako je cena hleba naglo rasla, gurajući porodice u siromaštvo i glad, oko 7.000 žena okupilo se u Parizu okupirajući gradsku skupštinu. Nakon što su ignorisane, pešačile su 12 kilometara do Versajske palate da bi se direktno obratile kralju Luju XVI. Pošto je i on oklevao da udovolji svim njihovim zahtevima, protest je postao nasilan i kraljevska porodica je bila prinuđena da se povuče u Pariz, podseća The Lily.
Zagovornice ženskih prava početkom 20. veka nizale su proteste u borbi za pravo glasa. „Ženska nedelja“ u Velikoj Britaniji 1908. godine skupila je više od 250.000 ljudi kao dotad najveći protest u britanskoj istoriji, dok je parada ženskog glasačkog prava 1913. godine u Vašingtonu odjeknula kao prva demonstracija građanskih prava u glavnom gradu SAD i nametnula se kao taktika koju od tada koriste različite aktivističke grupe. Skup je održan dan uoči inauguracije predsednika Vudroa Vilsona, privukao je više od 5.000 žena iz cele zemlje i publicitet koji će voditi do pobede američki pokret za žensko pravo glasa.
Pola veka nakon što su žene stekle pravo glasa u SAD, 50.000 žena prodefilovalo je Petom avenijom u Njujorku – Ženski štrajk za ravnopravnost 1970. je uspostavio feminizam kao silu na koju treba računati i podstakao je demonstracije širom zemlje. Samo dve godine kasnije, u junu 1972. godine, usvojen je zakon koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola u obrazovnim programima. Odjeci su bili moćni – u oktobru 1975. godine, islandske žene organizovale su štrajk i protest koji je doveo do usvajanja zakona o ravnopravnosti polova već sledeće godine i napravio teren za pobedu Vigdis Finbogadotir na predsedničkim izborima 1980, čime je postala prva žena demokratski izabrana da bude šef jedne republike.
Pročitajte još:
Širom sveta žene su 1976. izašle na ulice s porukama mira upućenim ka naizgled nerešivim sukobima i stvarajući prekretnice u pokretima za zaustavljanje nasilja. Primer je severna Irska u kojoj su marševi 1976. privlačili na desetine hiljada ljudi, a organizatorke Beti Vilijams i Marejd Korigan dobile su Nobelovu nagradu za mir kao osnivači Severnoirskog mirovnog pokreta. U Liberiji 2003. godine, masovna akcija žena za mir udruživala je žene iznad etničkih i verskih podela, što je nateralo zaraćene strane da sednu i postignu dogovor kojim je okončan brutalni liberijski građanski rat.
Marš žena u januaru 2017. bio je verovatno najveći jednodnevni protest u SAD i najveći globalni protest ženskih prava u istoriji. Sa stotinama hiljada ljudi koji su se okupljali u gradovima širom zemlje, učestvovalo je oko pet miliona Amerikanki, kojima se pridružilo više od 260 sestrinskih marševa u zemljama širom sveta. Marš žena najavio je novi globalni talas ženskog aktivizma koji je inicirao pokret #MeToo, a koji je prvi rezultat dostigao s istorijskim brojem žena koje se kandiduju za funkcije u svetu.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar