0
Meteorolog Ivan Ristić najavio je da nakon današnjeg udara zime sledi otopljenje do 27. novembra, ali da ćemo u decembru imati prave zimske dane, čak i sneg za Novu godinu.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje za danas, a Ristić navodi da nas posle ove snežne epizode čeka otopljenje koje će trajati do 27. novembra, nakon čega sledi postepeni pad temperature.
Decembar će, napominje, obeležiti promenjivo vreme, imaćemo prave zimske dane, ali i toplije periode. Prema njegovim rečima, ako ova zima bude oko proseka i onda će biti hladnija od prethodnih deset. U nastavku pročitajte njegovu prognozu za zimu.
„Početak decembra očekujem da bude malo hladniji i da bude još snega. Sredinom meseca nam ide malo topliji period, dok se u trećoj dekadi treba pripremiti za zahlađenje i sneg za Novu godinu“, kaže Ivan Ristić za Blic.
Maksimalne dnevne temperature tokom otopljenja početkom i sredinom decembra će biti oko 10 stepeni, što je prethodnica dolaska hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na blizu 0 stepeni. Krajem decembra doći će i do stvaranja i snežnog pokrivača.
Ristić očekuje u prva dva meseca 2025. godine više zimskih dana i veće količine snega.
„Više nismo u fokusu toplotnih talasa, od septembra se promenila cirkulacija i Balkan nije najtopliji region u svetu što se vidi po temperaturama koje su oko normale. U dugoročnoj prognozi do marta, koju sam radio sa prof. dr Aleksandrom Valjarevićem, još u oktobru se videlo da će na vreme do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njh se otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vreme bude odmicalo kišu će zameniti sneg“, kaže Ristić.
Januar i februar, prema sadašnjoj prognozi, biće pravi zimski, povremeno će padati sneg, a najviša dnevna temperatura kretaće se od 0 do 5 stepeni, minimalna temperatura u pojedinim danima i do -10 stepeni.
Ristić napominje da je prerano davati prognozu za mart, april i deo juna, ali postoje uslovi da ove godine u proleće ne uđemo sa letnjim temperaturama kao ove i prethodne, nego da vreme bude vraćeno u normalu.
„Zima, proleće i leto bi mogli da budu blaži i oko proseka. Zbog promene cirkulacije u atmosferi sve treba da dođe, odnosno da se vrati u normalu“, zaključuje Ristić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
