1
Nastavci -ić i -ović u prezimenu imaju drugačije značenje. Naime, jedno ima posebno značenje jer označava je u pitanju duga loza.
Prezime je nastalo u drugoj polovini 14. veka. U slovenskim narodima korišćeno je mnogo sufiksa prilikom nastajanja prezimena. Najčešći nastavak -IĆ znači malo i mlado, a nastavak -OVIĆ upućuje da je “potomak od…”.
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu -ić. Sufiks -ić je slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić ili -vić. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva su uglavnom u tome što su jedna formirale srpske vlasti, u skladu sa narodnom tradicijom, dok su druge formirale strane vlasti.
Veliki broj srpskih porodica nosi ista prezimena, iako uopšte nisu u međusobnom srodstvu.
Prezimenska osnova može da bude različita. Najčešće je to lično ime rodonačelnika određene porodice. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. Postoje i prezimena nastala od imena ženskog pretka. „Osnivač prezimena“ ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr.)[1]. Takođe mogu biti i prema upečatljivoj osobini nekog od predaka, prema mestu gde porodica živi ili odakle se doselila, objasnio je Trifun Pavlović u članku „Srpski tić se preziva na ić“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
