0
Pet izolovanih ostrva proglašeno je "plavim zonama", mestima na kojima ljudi doživljavaju stotu čak 10 puta više nego u ostatku sveta. Plave zone su grčka Ikarija, Sardinija u Italiji, Nikoja u Kostariki, Okinava u Japanu i Loma Linda u Kaliforniji, a svima je zajednička "moć devetke" - devet principa življenja koji doprinose dugovečnosti.
Najdugovečniji ljudi sveta uglavnom žive u okruženjima i s navikama koje ih podstiču da se kreću bez razmišljanja. Na primer, uzgajaju vrtove i nemaju mehaničkih pogodnosti, uzgajaju domaće životinje, žive u strmim predelima i svakodnevno mnogo hodaju… Stalno se kreću i to im je prirodno.
Ljudi u takozvanim plavim zonama znaju „zašto se bude ujutru“, imaju snažno osećanje svrhe i svoje uloge na svetu.
Stres je danas glavni uzrok mnogih bolesti i nesreće, a nažalost je postao deo svakodnevnog života. Čak i ljudi koji žive u plavim zonama doživljavaju stres, ali oni imaju i svoje načine da ga se oslobode – kroz rituale. Neki se svakodnevno prisećaju predaka, neki se mole, neki imaju popodnevne dremke, a neki „srećan sat“.
Umeren unos kalorija i povremeni post uobičajena su praksa u plavim zonama, a pravilo „80 odsto“ odnosi se na to da prestaju da jedu kada im se stomaci napune 80 odsto, čime sprečavaju gojenje i rizike od bolesti. Tih 20 odsto pravi razliku između sitosti i prejedanja. Takođe, ljudi tim krajevima poslednji obrok jedu u kasnim popodnevnim ili ranim večernjim satima, i najskromniji je, a dnevni unos kalorija retko prelazi 1.900 kalorija. Stanovnici Ikarije, većinom grčki pravoslavni hrišćani, praktikuju post za verske praznike, koji smanjuje rizike od hroničnih bolesti, uključujući krvni pritisak i holesterol.
Pročitajte još:
Meso se jede najviše pet puta mesečno. Najdugovečniji ljudi hrane se onim što sami gaje u bašti, dopunjujući ishranu osnovnim namirnicama: integralnim žitaricama, kukuruzom… Ove namirnice su izvor vlakana, antioksidanata, antikancerogenih materija, kao i brojnih vitamina i minerala.
Čaša crnog vina dnevno smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja i redukuje stres, a stanovnici plavih zona vole da je popiju uz ručak i u dobrom društvu.
Vera igra veliku ulogu u životima ljudi koji žive u plavim zonama. Osećaj verske pripadnosti pruža im podršku društva i može pomoći u ublažavanju depresije i usamljenosti.
Porodice su izuzetno bliske, često nekoliko generacija živi pod istim krovom. Ceo njihov život vrti se oko braka, dece, unuka i porodičnih obaveza. Znaju da nisu sami i ne brinu zbog starosti.
Okruženi su ljudima koji dele iste vrednosti i ne prođe nijedan dan da se ne okupe – neki u kafani, a neki u zajedničkim radnim akcijama.
***
Bonus video: Kako do pozitivnih misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
