Pre nego što je američki inženjer patentirao metod otvaranja konzerve kakav danas poznajemo, bio je mnogo komplikovaniji. Međutim, izgubljena je „tradicija” čemu služi rupa na jeziku konzerve.
Za konzerve iz kojih danas pijemo sokove i druga pića zaslužan je američki inženjer Ermal Frejz, koji je svoju ideju patentirao 1963. Do 1965. godine oko 75 odsto američkih pivara koristilo je limenke sa ovim jezičcima za povlačenje.
Pre pronalaska američkog inženjera, limenke za piće otvarane su posebnim otvaračem, koji je Frejz zaboravio kod kuće jednog dana 1959. godine. Tada je dobio ideju da bi trebalo da bude mnogo lakše otvoriti konzervu bez upotrebe posebnog otvarača.
Ali malo ljudi zna kakvu funkciju ima rupa u takozvanom jezičku za povlačenje konzerve. Ova rupa se može koristiti za držanje slamke na mestu, što olakšava piće. Iz higijenskih razloga, bolje je piti iz konzerve uz pomoć slamke nego se na nju oslanjati ustima.
Slamke su još davno, pre više od 6000 godina, koristili stari Sumerci kada su zajedno ispijali piće iz zajedničke posude. Njihove slamke bile su dugačke i sačinjene od trske.
Za sličan dizajn kakav poznajemo danas zaslužan je Amerikanac Marvin Čester Stoun. Najpre je eksperimentisao jednom vrstom trave, ali ta slamka je bila nestabilna i ostavljala je ukus trave u piću i talog. Potom je u ruke uzeo papir, zapravo traku papira kojom bi obmotao i oblepio olovku, a zatim je izvukao.
Ali, i tu je postojao problem jer papir i tečnost ne idu zajedno, pa je papirnatu slamku dodatno obložio papirom. Ideju je patentirao 1888. godine i krenuo s proizvodnjom. Slamčice su bile dugačke 22 centimetra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare