Sakupljanje samolepljivih sličica ima dugu tradiciju kod nas, pa ni ovo svetsko prvenstvo nije prošlo bez okupljanja kod terazijske česme.
Fudbal me nikada nije zanimao i nisam u toku sa sportskim dešavanjima ali me je oduvek interesovalo ko su ljudi koji svake četiri godine skupljaju sličice pred svetsko prvenstvo. Otišla sam na tradicionalnu menjažu kod „Moskve“ i otkrila da sličke skupljaju stari, mladi, žene, muškarci i da to nisu nikakvi „fanatici i ludaci“ već jednostavno zaljubljenici u taj simpatičan hobi.
Prvo sam prišla dečku koji mi je izgledao kao da je stari skupljač sličica i ispostavilo se da sam bila u pravu.
„Skupljam već 20 godina samo sličice za svetsko prvenstvo. Albumi su svi pod konac, svi su ukoričeni, to je kao relikvija. Jednostavno volim svetsko prvenstvo, redovno pratim fudbal. Meni fali oko 50 komada ali popuniću uskoro sve“, priča mi Ivan.
Momci pored njega kažu da rade ovo od detinjstva, a jedan je čak za prvi album ovde zamenio „oko 300 komada“.
Iako je ovo pretežno muški hobi, bilo je i nekoliko devojaka, koje su sramežljivo stajale sa strane vrteći štos sa sličicama u rukama i mumlajući: „Imam, nemam, imam, imam, imam…“
Teodora je došla sa dečkom i ovo joj je drugi album.
„Znam da moj dečko to voli pa mu ja pomažem i učestvujem. Ja nisam znala ništa, nijednog jedinog igrača, ne znam ni sad. Gledam s njim ponekad engleski fudbal, kao mala sam skupljala neke ženske sličice, pa šta fali. Jednom u dve nedelje smo ovde, ne skupljamo previše brzo. Drugarice se uglavnom smeju, ali one koje imaju momka razumeju.“
Njen dečko kaže da nije retkost da žene učestvuju u menjaži: „Subotom i nedeljom se može videti dosta parova koji skupljaju zajedno.“
Da se ovde ne razmenjuju samo sličice već i brojevi telefona, potvrđuje mi muškarac koji je tu svakodnevno pa se kako tvrdi „svačega nagledao“.
„Ima žena koje dođu same, sa pričom ‘muž mi nije tu pa pomažem detetu’. Ima raznih stvari i raznih situacija.“
Kada je u pitanju najtraženija sličica, jedini ispravan odgovor je „ona koja fali“, odnosno „zadnja sličica“.
Nekima muku pravi Mitrović, nekima Mesi ili Neimar a jednom momku sličke Danaca nekim čudom izmiču iz ruku i već danima ne uspeva da dođe do njih.
Pročitajte još:
Jedan strastveni kolekcionar mi je objasnio šta je to što ga nakon svih ovih godina i dalje vuče ka ovom hobiju.
„Jednostavno čini me srećnim, to je sad već pitanje neke tradicije. Drugo, to nije dečja igra, tebi za popunjavanje albuma treba minimum 100 evra, i to da dođeš da se menjaš. Dovoljno je četiri sata da budeš ovde i da popuniš sve. U vremenu koje je poprilično stresno i brzo, ti sa tim nekim lepljenjem ili praćenjem fudbala, ti jednostavno malo ‘daneš dušom’, napuniš baterije“, iskren je on.
Objasnili su mi da je nedeljom kod Moskve „opšta ludnica“ i da tada dolaze i kolekcionari koji ne skupljaju samo sličice za svetsko prvenstvo već i za neke druge stvari.
„Znaš šta je slatko, kad mi ostane jedna, ja uzmem popnem se na stepenice kao na Njujorškoj berzi, kažem koja mi treba i nekoliko njih iz gomile digne ruku. Nema ništa slađe nego kad popuniš tu poslednju koja ti je ostala.“
Pročitajte još:
Saznala sam da postoje i ljudi koji žele da imaju album ali ih zamara skupljanje pa odluče da ga kupe.
„Meni je kolega na poslu rekao da mu je neki čovek tražio 15 hiljada za popunjen album, ali ovo je interesantnije, kao kada osvajaš ženu. Možeš da joj se udvaraš, možda i ne prođeš, al’ si srećan što si joj se udvarao.“
Pravila menjaže kod Terazijske česme su veoma jasna, u pitanju je besplatna igra, ali postoji i onaj lakši (?) put za popunjavanje albuma, a to je kupovina sličica.
Jedni tvrde da nikada to nisu radili i da neće „iz principa“, dok drugi vrlo rado kopaju po kutijama u kojima su sličice na prodaju.
„Ja od 2006. prodajem sličice. Nekome treba sličica, ja ga učinim srećnim. Najskuplja sličica je 100 dinara, a u proseku su oko 50“, objašnjava mi fin gospodin sa terazijske česme.
Dok smo razgovarali pojavio se momak kome je ostalo „još samo petnestak“, na šta mu je prodavac dao znak da može krenuti sa kopanjem i da ga nijedna neće koštati više od 50 dinara.
Na momente me je ova razdragana atmosfera vratila na veliki odmor u osnovnoj školi i iako nisam imala nijednu sličicu kod sebe i još uvek teško izgovaram „Pariz Sen Žermen“ osetila sam se kao deo ekipe i sigurno ću svaki sledeći put zastati kod „Moskve“ da malo proćaskam sa svima.
***
Bonus video: Dragan Stojković Piksi i Marko Materaci sa „Boginjom“ u Beogradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare