Ako ovo radite svakog dana ostarićete mnogo brže: Nije genetika - jedna stvar u glavi može sve da ubrza

U savremenim društvima, posebno na Zapadu, starosna diskriminacija postala je gotovo neprimetan, ali duboko ukorenjen fenomen. Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama na gotovo 2.000 ljudi starosti između 50 i 80 godina pokazalo je da većina redovno doživljava neku vrstu ejdžizma. Dve trećine ispitanika susreće se sa stereotipima o starijima, dok polovina navodi da se u svakodnevnim situacijama suočava sa pretpostavkama da su manje sposobni, sporiji ili tehnološki nepismeni.

Ipak, najproblematičniji oblik ove pojave nije spoljašnji, već unutrašnji. Više od 80 odsto ispitanika priznalo je da ima negativna očekivanja u vezi sa sopstvenim starenjem, što stručnjaci nazivaju internalizovanim ejdžizmom. Upravo ovaj oblik, upozoravaju naučnici, ima direktan uticaj na zdravlje.

Beka Levi sa Yale School of Public Health godinama istražuje ovu temu i ukazuje na snažnu vezu između uverenja o starenju i stvarnog zdravstvenog ishoda. Ljudi koji starenje doživljavaju kao proces gubitka i propadanja, prema njenim nalazima, imaju veće šanse za brži pad fizičkih i kognitivnih sposobnosti.

Slične zaključke donelo je i istraživanje Univerziteta Harvard, koje je pokazalo da osobe sa pozitivnim stavom prema starenju sporije gube mentalne i fizičke funkcije, imaju zdravije životne navike i ređe razvijaju hronične probleme. Ključna razlika nije bila u početnom zdravstvenom stanju, već u načinu razmišljanja.

Iako tačan biološki mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen, stručnjaci pretpostavljaju da negativna očekivanja utiču na ponašanje, nivo stresa i čak na neurološke procese u mozgu. Drugim rečima, ono što osoba veruje o starenju postaje svojevrsno samoispunjavajuće proročanstvo.

Posebno zanimljiv podatak dolazi iz istraživanja koje se bavilo blagim kognitivnim oštećenjima kod starijih osoba. Pokazalo se da oni koji imaju pozitivan stav prema starenju imaju znatno veće šanse za oporavak u odnosu na one koji na godine gledaju sa strahom i pesimizmom.

Uticaj ejdžizma nije samo individualni problem. Prema procenama istraživača, u Sjedinjenim Američkim Državama negativni stavovi prema starenju doprinose milionima dodatnih slučajeva bolesti povezanih sa starošću svake godine, uz ogromne troškove za zdravstveni sistem.

Važnu ulogu u ovom procesu ima i takozvani institucionalni ejdžizam, koji se ogleda u medijima, reklamama, radnom okruženju i čak zdravstvenim sistemima. Stereotipi se neprestano ponavljaju, često toliko dugo da postaju društveno prihvaćeni i neupitni.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se ovakvi obrasci teško prepoznaju upravo zato što su duboko ukorenjeni u svakodnevnim normama. Dugoročno, oni ne utiču samo na percepciju starijih osoba, već i na način na koji ljudi doživljavaju sopstvenu budućnost.

Stručnjaci ističu da promena načina razmišljanja može imati konkretne zdravstvene benefite. Istraživanja su pokazala da čak i suptilne pozitivne poruke o starenju mogu poboljšati stavove i uticati na ponašanje, iako je za širu društvenu promenu potrebno mnogo vremena.

Zaključak koji se nameće sve je jasniji. Starenje nije samo biološki proces već i psihološki okvir kroz koji ga posmatramo. U tom kontekstu, način razmišljanja postaje faktor koji može ubrzati ili usporiti promene koje dolaze s godinama.