8 stvari koje dete nikada neće oprostiti svojoj majci, čak i kad joj bude bila potrebna pomoć

Ovo nisu samo hipoteze, brojni psiholozi ukazuju na konkretne razloge i obrasce.

Prema članku na sajtu Psychology Today pod nazivom "Zašto je tako teško oprostiti roditeljima" mnogi klijenti koji „ne mogu da oproste“ roditeljima, majci ili ocu, ističu da roditelj negira prošlost ili poriče šta se dogodilo, što blokira proces opraštanja.

U članku „6 razloga zašto deca ne mogu da oproste toksičnoj majci” na portalu Her Way navedeni su specifični faktori: stalno odbacivanje, manipulacija, hladnoća, odsustvo ljubavi/pažnje.

Takođe, istraživanje o opraštanju pokazuje da čak i kada roditelj želi da se pomiri, dete ponekad ne želi jer nije zadovoljen uslov: neophodno je da se oseća sigurno i da se prizna šteta.

Osam najvažnijih razloga zbog kojih dete često ne oprašta

Javno poniženje / ismejavanje

Dete pred drugima oseća sramotu, gubitak samopoštovanja. Kada majka (ili drugi roditelj) razotkriva slabosti deteta pred zajednicom, ostaje duboka rana.

Uvredljivo poređenje sa drugima

Kada dete stalno čuje: „Zašto nisi kao on/ona?“ — ono dobija poruku da nije dovoljno dobro kao „ono drugo“ dete. To podriva osećaj vrednosti, navodi "Her Way".

Poricanje ili negiranje detetovih osećanja

Ako majka kaže: „Prestani da plačeš“, „Ne pravi od toga problem“, dete uči da svoja osećanja nisu važna. Prema Ginott-u, deca uče kako osećamo prema njima iz načina na koji im se obraćamo.

Odbacivanje ili nerešavanje puta koji dete bira

Kada majka ne prihvata ko je dete i/ili kojim putem ide, dete može doživeti da nije voljeno zbog onoga što jeste, već se zahteva da bude drugačije.

Hladna briga bez topline

Materijalna briga (hrana, stan, sve „po pravilima“) nije dovoljna ako nedostaje toplina, razumevanje, emocionalna povezanost. Ovaj nedostatak može ostati i u odraslom dobu.

Kada dete nikad nije bilo slušano

Ako se detetov glas ignorisao, ako nije bilo prostora za njegove misli i osećanja, kao odrasla osoba može nositi osećaj da „nisam bitan“. +

Manipulacija krivicom

Kada majka govori: „Sve sam ti dala“ i implicitno očekuje povratnu zahvalnost ili poslušnost, dete može da oseća dug i krivicu, a ne slobodu u odnosu. (Her Way)

Neprekidno uplitanje u život odraslog deteta

Kada odraslo dete i dalje biva kontrolisano, kritikovana ili se od njega očekuje da živi po očekivanjima majke, to može da stvori barijeru, osećanje gušenja i udaljenosti.

Šta psihologija kaže o tome da li i kako može da se „izleči“

Prema psihologu Everett L. Voringtonu, opraštanje nije jednostavan ili automatski proces; postoji „emocionalno opraštanje“ i „odluka da tretiramo drugu osobu drugačije“, što zahteva vreme, piše "EL PAÍS"

Kada majka nikada ne prizna štetu, što klijenti često navode kao prepreku, proces pomirenja jako je otežan.

Važno je da odrasla osoba stvori sigurnost za sebe, obradi osećanja (bes, tugu) i da ne bude pod pritiskom da mora da oprosti ako nije spremna.

Odnos između deteta i majke može biti izuzetno dubok i ranjiv. Kada dugo traju emocionalne povrede (ponižavanje, odbacivanje, neprekidna kritika), dete može odabrati da ne oprosti, ne zato što je „grozan“ ili „nezreo“, već zato što rana nije zalečena na način koji omogućava opraštanje. Opraštanje, ili nemogućnost opraštanja, postaje lična odluka odrasle osobe, a ne automatski „moralni“ imperativ. Kao što jedan izvor kaže: „Čak i ako ne oprostim, ne znači da sam zaglavljen u besu; možda sam pronašao mir na drugi način.“