Tuna iz konzerve deo je svakodnevnog jelovnika kod nas, a da li gledate oznake na konzervi koje ukazuju na poreklo te ribe?
Čak i da gledate, verovatno vam nisu dovoljno poznate oznake ribolovnih područja navedene na etiketi.
Na svom Tviter profilu, udruženje potrošača Efektiva dalo je primer tunjevine koja se može kupiti u srpskim prodavnicama, a na kojoj je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije.
„Jedan od takvih je i ovaj sa slike, na kom je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja Tihog okeana koja su obeležena crvenim slovima, kao posledica havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima. Istina, to se desilo pre 12 godina, ali aktivnosti oko ispuštanja radiokativne vode u more, traju i danas. Da, pretpostavljamo da je ova riba proverena od strane nadležne Uprave za veterinu, koja je odobrila stavljanje u promet. Međutim, pre samo par nedelja smo imali situaciju da se voće, proizvedeno u Srbiji, vraća sa granica EU, zbog povišenih sastojaka koji štete zdravlju…“, naveli su iz Efektive.
U ovom slučaju problematične oznake su FAO 61, 71, 77 i 81 – ali ima i drugih koje ukazuju na rizična ribolovna područja.
Rafovi marketa puni su ribljih proizvoda iz različitih krajeva sveta, a kada je reč o „divljoj“ ribi, potrebno je na ambalaži navesti ribolovno područje gde je ulovljena (za uzgojene ribe zemlja u kojoj se uzgaja). Ribolovno područje je označeno prema međunarodnoj klasifikaciji (FAO + odgovarajući broj). Ovo je veoma važno, jer vam daje informaciju da li je riba uhvaćena u zoni zračenja. Oznake FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 ukazuju na radioaktivna područja Tihog okeana.
Međutim, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede je za Raskrikavanje, navela da se morski plodovi mogu konzumirati – bez bojazni, jer analize pri uvozu nisu pokazale nedozvoljen nivo radioaktivnosti.
Kažu da se od početka godine u Srbiju uvozila konzervirana riba iz Albanije, BiH, Bugarske, Vijetnama, Gane, Grčke, Danske, Ekvadora, Indonezije, Italije, Kine, Letonije, Litvanije, Maroka, Mauricijusa, Poljske, Portugalije, Rusije, Sejšela, Slovenije, Tajlanda, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Španije. Ta riba se pri uvozu šalje na razne laboratorijske testove, pa i na testove za radioaktivnost. Oni dosad, kako tvrde, nisu pokazali nedozvoljen nivo radioaktivnosti, piše Raskrikavanje.
„U skladu sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja na radioaktivnost, ispitivane riblje konzerve bile su bezbedne za ishranu ljudi“, navode iz Uprave.
Štaviše, napominju da je testiranje obavezno za ribu ulovljenu u potencijalno rizičnim regionima FAO 61, 67, 71 i 77 (videti na mapi: severni i centralni deo Pacifika – od istočnih obala Azije do zapadnih obala SAD i Srednje Amerike, prim. nov). Ona se ispituje na prisustvo radioaktivnog Cs-137. Osim toga, pošiljke ribljih konzervi se mogu testirati i na još jedan izotop cezijuma (Cs-143), radioaktivni izotop kalijuma (K-40), stroncijuma (Sr-90) i uranijuma (U-238).
Pročitajte još:
Ispostavilo se da informacije koje je podelilo Udruženje potrošača Efektiva nisu razlog za brigu, a pogledajte još neke oznake na koje biste mogli da naletite na konzervama ribe i koju informaciju nose.
FAO 21 – severozapadni Atlantik
FAO 27 – severoistočni Atlantik
FAO 27. III d = Baltičko more
FAO 31 = Centralno-zapadni Atlantik
FAO 34 = Centralno-istočni Atlantik
FAO 37.1, 37.2 u 37.3 = Sredozemno more
FAO 37.2.1 = severni deo Jadranskog mora (ribolovno područje slovenačkih ribara)
FAO 37.4 = Crno more
FAO 41 – Jugozapadni Atlantik
FAO 51 i 57 – Indijski okean
FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 – Tihi okean
FAO 48, 58, 88 – Antarktik
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare