0
Nisam se pokajala što sam otišla u prevremenu penziju, ali mi je stalno bila neka ranica u srcu što ne mogu da da stojim pred publikom, koja nama glumcima daje jedinu lepotu igranja, kaže za Nova.rs glumica Branka Zorić.
Posle višegodišnje pauze, glumica Branka Zorić (80) vratila se glumi i publika je najpre ovog proleća mogla da je vidi u Narodnom pozorištu u Beogradu u drami „Godine vrana“ Siniše Kovačevića, a potom i na sinoć završenim Filmskim susretima u Nišu, gde je bila predsednica žirija.
Zbog dugog odsustva sa scene i iz domaće kinematografije Zorićeva je nepoznata mlađim generacijama, ali je starije generacije pamte po sjajnim ulogama u predstavama Narodnog pozorišta i kultnim serijama poput „Crni sneg“, „Otpisani“ i „Muzikanti“.
Zorić koja je profesionalnu karijeru započela 1965. godine i za tri i po decenije rada osvojila brojne značajne nagrade i priznanja, za Novu.rs kaže da je do sada proživela „dva života“ – jedan kao glumica u Srbiji, a drugi u inostranstvu kao supruga našeg poznatog fudbalera, potom i trenera Velibora Vasovića.
– Bila su to dva života, toliko različita, ali oba su bila toliko ispunjena da zaista imam čega da se sećam – i uspeha na sceni i lepote putovanja po Evropi i svetu – priča za naš sajt Branka Zorić.
Fakultet dramskih umetnosti koji se tada zvao Pozorišna akademija, Zorićeva je završila u klasi u kojoj su bili još i Petar Kralj, Miloš Žutić, Stanislava Pešić i Dušan Golumbovski.
– Mi smo na Akademiji bili stvarno jedna od boljih klasa. Svi smo još od druge godine studija imali angažmane u Narodnom pozorištu. Kad smo završili studije svi smo tamo angažovani. Moja prva uloga bila je glavna rola u Monterlanovoj „Mrtvoj kraljici“. Posle toga, potpuno spontano i bez ikakvog uticaja ređale su se uloge. Do svoje 55. godine odigrala sam raskošan repertoar. Više od 50 glavnih uloga, sve Šekspire koji su se igrali u pozorištu sam igrala. Imala sam maltene po 30 predstava mesečno, jer smo tada imali tri scene – Krug 101, Veliku scenu i Zemunsku – priseća se Zorićeva.
Preokret u njenom životu i karijeru, dodaje, donela je odluka njenog supruga da prihvati posao u inostranstvu.
– Tu je pala jedna velika odluka da sa 55 godina odem u prevremenu penziju. To je bilo poštenije nego da ostanem u ansamblu i da primam platu, a da nisam tu. Na odlasku iz Narodnog pozorišta dobila sam najveće priznanje te ustanove – Pečat i Povelju. U Povelji je bilo napisano da moje mesto ostaje upražnjeno i da će me čekati kad god budem htela da se vratim. To je zaista bila velika čast za mene – naglašava glumica.
Nakon odlaska iz Srbije, kako kaže Zorićeva, živela je pet godina u Parizu, tri godine u Kairu, dve godine u Atini, dve godine na jugu Švajcarske. Obišla je celu Evropu, ali i mnoge zemlje na drugim kontinentima.
– Nedostajalo mi je pozorište. Puno sam išla u pozorišta u zemljama u kojima smo živeli i uvek sam imala neki grč u srcu kada bi gledala predstave. Nisam se pokajala što sam otišla u prevremenu penziju, ali mi je stalno bila neka ranica u srcu što ne mogu da budem sa mojim kolegama u toj atmosferi koja je posebna i što ne mogu da stojim pred publikom, koja nama glumcima daje jedinu lepotu igranja – iskrena je naša sagovornica.
Priliku da ponovo stane pred publiku i ponovo oseti kako „diše sa njom“, Zorićeva je dobila pre sedam godina kada se vratila u Srbiju.
– Siniša Kovačević i Ljiljana Blagojević pozvali su me da igram u „Velikoj drami“. Kada sam se vratila na scenu osećala sam se kao da sam stalno tu. Tog momenta kada sam izašla na scenu bila sam toliko oduševljena zbog toga što vidim publiku, da sam zaboravila ko sam, jer sam te daske, to često kažem, prosto ostavila oguljenim. Toliko sam po njima špartala…
A kao predsednica žirija na Filmskim susretima u Nišu još jednom se uverila da se u našoj kinematografiji pojavila sjajna mlada plejada glumaca.
– Jedno vreme je bilo neko zatišje, ali na moju veliku sreću, sada ima baš dobrih, talentovanih glumaca. Glumci srednjih godina svi oni već nešto uradili, svi su dobili priznanja, ali ovi mladi moraju da imaju podršku da bi išli napred, da bi se afirmisali – kaže na kraju Branka Zorić.
Bonus video: Viktor Savić i Sloboda Mićalović na Filmskim susretima u Nišu
