Žilnikov povratak na mesto uspeha: SFRJ autori u Oberhauzenu

Kultura 28. apr. 202115:00 > 15:03
Podeli:
Želimir Žilnik. Foto: Karpo Godina/Promo

Filmovi Želimira Žilnika, Krste Papića i Vlatka Gilića, snimljeni pre pola veka, ponovo će biti prikazani na Međunarodnom festivalu kratkog filma u Oberhauzenu u maju, ovaj put u okviru pratećeg programa "Solidarnost kao disrupcija" koji su pripremile direktorka Muzeja moderne i savremene umetnosti iz Rijeke Branka Benčić i Aleksandra Sekulić, programska urednica Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Međunarodni festival kratkometražnog filma u Oberhauzenu je od osnivanja bio katalizator promena na filmu i mesto gde su se otkrivali novi trendovi i talenti. Na ovom festivalu, jednoj od najvažnijih ustanova za kratkometražni film u svetu, radove su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina sa uspehom prikazivali reditelji jugoslovenskog crnog talasa, kao i autori drugih poetičkih i stilskih odlika sa ovih prostora.

Festival u Oberhauzenu biće ove godine održan onlajn od 1. do 10. maja, a u okviru 67. izdanja ove smotre, u programu „Solidarnost kao disrupcija“ od 3. do 8. maja, biće prikazani i filmovi Želimira Žilnika, Krste Papića i Vlatka Gilića, u korelaciji sa novijim ostvarenjima različitih reditelja i kolektiva. Centralna tema programa je solidarnost, a namera organizatora je da „podsete na njen revolucionarni potencijal“.

Kustoskinje Branka Benčić iz Rijeke i Aleksandra Sekulić iz Beograda osmislile su tematski program projekcija još za prošlogodišnje festivalsko izdanje, ali je ono odloženo zbog pandemije koronavirusa. Međutim, program se ove godine, kako navode, vraća aktuelniji nego ikad.

Program je podeljen u pet tematskih celina. Program „Kinepolitika“ predstavlja filmove od „Nezaposlenih ljudi“ (1968) Želimira Žilnika i „Specijalnih vlakova“ (1972) Krste Papića i „Vlaka sjenki“ (2017) Nike Autor, koji u korelaciju stavlja Papić film i savremene migrante, kroz „istorijski narativ društvenog i političkog značaja vozova na filmu“, kao i film „Europa 2005-27 Octobre“ (2006) Žan-Marija Štrauba i Daniel Hile.

Program se nastavlja projekcijom „Museum Songspiel 20XX“ (2011) kolektiva „Čto delat“ iz Sankt Petersburga, a sledi film „Ljubav“ (1972) Vlatka Gilića, kao i programska celina „Performativni gestovi – zajednički javni prostor“ sa radovima Tomislava Gotovca, Damira Očka, Ante Babaje, Bojana Jovanovića i drugih umetnika.

Završni program i razgovor posvećeni su kolektivnim praksama i nasleđu kino klubova, saradnji i zajednici, sa Ivanom Martincem, Savom Trifkovićem, Kolektivom Yugantar…

„Čineći vidljivim ‘autsajdere’, film kao političku intervenciju, modele solidarnih filmskih praksi od kino klubova do aktuelnih participativnih i kolektivnih formi, program pokazuje raznolike mogućnosti prikazivanja ili stvaranja solidarnosti filmom“, navode kustoskinje.

Istoričarka umetnosti Branka Benčić kustoskinja je i upravnica Muzeja moderne savremene umetnosti iz Rijeke, a bila je, između ostalog, i kustoskinja Hrvatskog paviljona ba 57. Bijenalu u Veneciji.

Aleksandra Sekulić, filološkinja po obrazovanju, programska je urednica u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), a bila je i urednica i producentkinja u Akademskom filmskom centru u Beogradu.

Komentari

Vaš komentar