0
Najuzbudljivije u ovoj predstavi jeste kako se jedan izuzetno kompleksan tekst izvodi na lak i virtuozan način, rekao je Bojan Đorđev, reditelj komada "Orlando", po delu Virdžinije Vulf na današnjoj konferencije za medije u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Reč je o istraživačkom projekatu koji će imati dve premijere, 1. aprila kada glavnu ulogu tumači glumica Iva Milanović, i 2. aprila kada će se u toj ulozi naći Dragan Sekulić. Dramatizaciju potpisuje Tanje Šljivar, a završni monolog je napisao Goran Ferčec.
„Orlando“ se smatra jednim od najzanimljivijih dela Virdžinije Vulf, koje je pomerilo granice i književnosti i društva. Njen junak živi u telu muškarca a potom i telu žene čak četiri veka, od elizabetanske ere do 1928. kada je roman objavljen. Ali priča o Orlandu je vanvremenska, njena vrednost i aktuelnost su neprolazne.
– Ekipa je velika, uzbudljiva i veoma kavlitetna. „Orlando“ se nalazi na scenama mnogih teatara, ali naše dve predstave se potpuno razlikuju. Pruža veličanstvenu igru na temu stvaralaštva, života, može li se i šta znači živeti 300 godina, gde je moguće u mašti otići. „Orlando“ vodi na jedan imaginarni put, mašta koja treba da pokrene svakog stvaraoca, ko si, šta možeš da uradiš – rekla je upravnica Ivana Vujić Kominac.
Reditelj Bojan Đorđev istakao je da se iskombinovalo nekoliko stvari u ovom projektu.
– Prvi put režiram u Narodnom pozorištu sa ovom fantastičnom ekipom. Drago mi je što konačno mogu da radim ovaj roman, i kao što svi likovi u romanu čeznu za Orlandom, ja sam čeznuo za njegovom postavkom na sceni bar 20 godina, otkada sam video film „Orlando“ Sali Poter iz 1992. godine. Važno mi je i što nastavljam saradnju sa autorskim timom, posebno sa živim piscima Tanjom i Goranom. Niko ne bi mogao bolje tu raskošnu elokvenciju Virdžinije Vulf i engleske duhovitosti, toka svesti i jedne suptilne društvene kritike da priredi za scenu od njih dvoje. Tanja se i nadovezala na tekst, i dopisala i produžila život „Orlandu“ – rekao je, između ostalog, Đorđev i dodao da su radili u nestandardnim okolnostima, uz mnogo usporavanja i prekida ali i luksuz da stvaraju u prostoru u kom će igrati što u normalnim uslovima ne bi bilo moguće.
Mladi glumci Iva Milanović, studentkinja treće godine glume na FDU u klasi Srđana Karanovića i Dragan Sekulić, koji je diplomirao glumu u klasi Biljane Mašić, naglasili su da je reč o lepom, i specifičnom romanu koji im je dao priliku da istraže mušku i žensku stranu koju svi imamo u sebi.
Novinarima su se obratile i glumice Kalina Kovačević, koja se posle dve godine nakon trudničkog i porodiljskog bolovanja vraća na scenu, i Vanja Ejdus, kao i glumci Zoran Ćosić i Pavle Jerinić. U podeli su i Aleksandra Nikolić, Nikola Vujović, Miloš Đorđević i Sena Đorović. Treba naglasiti i to da svi igraju više uloga.
Scenograf je Siniša Ilić, kostimograf Maja Mirković kompozitor Luka Papić, scenski govor je radila Dijana Marojević a pokret Čarna Đerić.
Bojan Đorđev je na kraju istakao da je od početka odlučio da u predstavi igraju glumac i glumica.
– Iako u svetu, koliko znam, uvek je Orlanda igrala žena. To je uobičajena praksa sa androgenim likovima. Sada ćemo videti koliko se to razlikuje, da probamo da ovako napravimo. Njihova partitura je ista, ali su glumci sa potpuno različitim senzibilitetima, i dopustio sam u poslednjem monologu da imaju različit tekst u nijansama.