"Nije patetično reći da nam je suptilnim mudrostima spasavao zdravu pamet": Vladislava Gordić Petković o otporu i nadi u delima Ljube Simovića

Nije patetično reći da nam je suptilnim mudrostima koje je rasuo u dramama i poeziji spasavao zdravu pamet - pod uslovom da smo umeli da ga čujemo i razumemo.

"Hasanaginica", Simovićeva drama zasnovana na istoimenoj narodnoj baladi, progovara o tragičnim posledicama hira i jarosti koji silnika navode da se odrekne božanskih zakona i običajnih prava.

Glavna junakinja je u svetu neumoljivih muških vrednosti, utemeljenih na snazi jačeg, osuđena na ulogu političkog i socijalnog mamca. Hasanaginica je žrtva pogrešnih odluka, i onih krajnje proračunatih i onih potpuno nepromišljenih. Ona bezuspešno traga za smislom tih odluka, pokušava da shvati sitnosopstveničke i monomanijačke interese koji se olako igraju njenom sudbinom. Ne samo što Hasanaga u besu i inatu uništava bračnu zajednicu sklopljenu pred Bogom i ljudskim zakonima, ne samo što se odriče svoje najveće političke i emotivne investicije - nego i čin ženine apsolutne poslušnosti i potpunog pokoravanja kažnjava kao najveću pobunu.

Hasanaga je stub socijalnog sistema i dragovoljni instrument represije; legitimizovano nasilje jednog društva ima Agino lice. Na silu je prinuđen zato što mu samo ona zamenjuje ljubav.

Sve zvuči poznato? Pisac je uvek prorok.

A počelo je tako što se beg Pintorović oglušio o želju svoje sestre da se uda za imotskog kadiju i za muža joj izabrao Hasanagu. Kad sedam godina kasnije Hasanaga otera suprugu i odvoji je od deteta u kolevci, beg stupa u pakt koji bi trebalo da sačuva porodičnu čast i definiše političke interese - u pakt sa silama mraka i onostranog. Pintorović ugovara brak sa ranije odbijenim imotskim kadijom. On jedini zna da je sestrin nekadašnji prosac mrtav - da je (saznajemo na samom kraju drame) umro od "neke" ljubavi. Čin posthumnih zaruka nije samo surova manipulacija sudbinom jedne žene, nego i zakonima poretka, koje beg samovoljno podređuje političkoj igri.

Opet sve zvuči poznato.

Simovićeva drama počinje Hasanaginim nastupom duboke odvratnosti prema ženama. Ogorčeni očevi, sinovi i muževi hitro zatraže najstrašniju kaznu za ceo ženski rod: čim ga kćeri naljute, Šekspirov Lir zamoli bogove da utru seme iz koga nastaje nezahvalni čovek, pa i Simovićev Hasanaga kaže da „zbog žena ni carevina ne valja“. Začuđeni i ogorčeni vojnici opisuju kako im vođa crveni, peni, viče i vrišti, sumnjajući da je čovek koji je „čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije“ od teških rana ostao impotentan.

Žigosan bolesnom ljubomorom, osoran i razmetljiv, Hasanaga liči na pomahnitalog i ogorčenog Otela čija metamorfoza od hrabrog vojskovođe u agresivnog očajnika pokazuje kako je lako postati nesiguran i uplašen u tuđem svetu - pa bes i nemoć iskaliti na ženi. I Hasanaga i Otelo svoj status duguju nužnosti države da bude branjena i odbranjena: oni su plaćenici koji krvave ruke za račun tuđe udobnosti, dobijajući ženu kao garant političkog saveza. Obojica su stranci prihvaćeni iz nužde, sa nepoverenjem, nerado, i njihova suštinska neprilagodljivost artikuliše se samo kroz nasilje prema ženi.

Tražeći razlog za surovu kaznu koja ju je zadesila, Hasanaginica kaže da i age, i begovi, i njihovi konjušari "kroje Alaha prema sebi, / kao da je Alah košulja". Ona vidi da su zakoni opravdanje gole sile i gadne samovolje. Navikla na to da patrijarhalni poredak uvek cinično pravda svoje odluke, očekuje nekakvo obrazloženje kazne: "Ne treba meni uteha; / meni treba da razumem!". Umire, ne dočekavši objašnjenje svoje navodne krivice.

Tragičan kraj junakinje najsurovije sumira jedan običan vojnik rečima: "Da nije umrla, niko joj ne bi verovo“" Žena u patrijarhalnom poretku nema slobodu govora; njenim rečima se ne veruje, a njeno se nemoćno ćutanje tumači kao odsustvo emocija i obzira.

Ako u jednom svetu smrt treba da brani život, ako žena smisao svog postojanja treba da dokazuje smrću, treba li nam takav svet? Delo Ljube Simovića i na ovom jednom primeru pokazuje važnost otpora i nade.

Bonus video: Komemoracija Albahariju