3
Bavljenje džez muzikom je zaista privilegija jer je savladavanje osnova interpretacije i komponovanja veoma težak posao što samo mali broj muzičara uspe da dovede do kraja, kaže za Nova.rs istaknuti džez pijanista Vladimir Maričić.
Maričić će sa svojim trijom, u kojem su i Dušan Ivanišević – bubnjevi i Milica Božović, nastupiti u Koska baru u Dorćol platzu, sutra, 15. decembra od 20 časova.
– Repertoar koji ćemo svirati sastoji se delom od mojih autorskih kompozicija, uglavnom sa poslednja dva albuma, a delom će to biti džez standardi. Volim da izvodim svoje kompozicije koje su spoj balkanske ornamentike i džez rečnika, kao i standarde u svom aranžmanu. Ovaj događaj nam je važan jer sa nama prvi put svira mlada kontrabasistkinja Milica Božović (25).
Vladimir Maričić (57) profesionalnu karijeru započinje 1988. kada je pristupio kvintetu Lazara Tošića. Odlazi u London gde ubrzo nastupa u lokalnim džez klubovima i tamo snima prvi deo materijala za debitantski album ’’Ornaments’’ sa basistom Rikardom Santosom i bubnjarom Markom Flečerom, a drugi radi u Beogradu sa kontrabasistom Mišom Blamom i perkusionistom Nenadom Jelićem. Slede izdanja: ’’Paganska trilogija’’, ’’Pijanista’’, ’’Old Dreams – New Friends’’, ’’Ritual’’, ’’Prelo’’, ’’Romano – Cubano’’, ’’The Streets Of Balkan’’, “Magija koja ne prestaje”. U junu 2021. objavio je novi album „Ibar“ za PGP RTS.
Nastupao je na mnogim domaćim i međunarodnim festivalima a 2016. otvorio je 32. Beogradski jazz festival sa Brajanom Linčom, dobitnikom Gremi nagrade. Dobitnik je nagrade Udruženja muzičara džez, rok i pop muzike i autorske organizacije SOKOJ za najemitovaniju džez kompoziciju u Srbiji u 2020. godine.
– Kao kompozitor inspiraciju nalazim u svetu koji me okružuje, kao i u realnom životu. Nekada bi ovo zvučalo potpuno nelogično, ali danas ima i te kako smisla jer dolaze čitave generacije koje praktično i nemaju mnogo dodira sa realnim životom i zamenjuju ga virtuelnim, što dovodi do potpunog poremećaja sistema vrednosti u svim oblastima, pa i u doživljaju džez muzike – kaže Maričić za naš sajt.
Kada govori o beogradskoj klupskoj džez sceni vidi direktnu vezu sa generalno lošom situacijom u ugostiteljskom sektoru.
– Naime, u Beogradu, nažalost, ne postoji džez klub već samo restorani sa džez muzikom. Čak i neki od tih poznatijih restorana nemaju džez program vikendom, što je i najveća nelogičnost s obzirom na to da su došli na mapu poznatih mesta upravo zahvaljujući džez muzičarima i njihovim programima. U poslednje vreme viđam i nesto novo, a to su klupski nastupi nekih od mojih uvaženih kolega koji se smenjuju sa jam session setovima. To je, po mom mišljenju, potpuno pogrešan koncept jer jam session večeri su rezervisane za mlade muzičare koji se tek kale, pa se svuda u svetu takvi događaji održavaju manje atraktivnin danima, najčešće sredom ili utorkom, čak i ponedeljkom. Ne treba ih mešati sa nastupima iskusnih džez muzičara, što ne znači da mi stariji ne treba da pomažemo mlađima. Naprotiv, ali na organizovan i efikasan način – objašnjava Maričić i dodaje da je otvaranje Koska bara veoma značajno za prestonicu.
Sa druge strane, dodaje, džez publika je malobrojna, ali veoma dragocena jer samo pred takvom publikom mogu da sviraju slobodno, onako kako žele.
– Ovo je ujedno i razlog zbog koga ima malo restorana sa džez muzikom jer se taj koncept slobodne volje i izrazavanja ne dopada vlasnicima ugostiteljskih mesta.
Što se tiče džez festivala, napominje da ih u Srbiji ima oko šesnaest, i da neki imaju ozbiljne budžete, kao na primer Beogradski džez festival, Nišvil ili Novi Sad.
– Ostali su manjeg gabarita ali ne i inferiorniji po programu. Dobri primeri su Šabački Blues & Jazz festival, Bazzum Jazz Festival u Užicu ili Valjevski Jazz festival koji je i najstariji po datumu osnivanja posle beogradskog.
Beogradska publika će uskoro moći da čuje Maričića u predstavi „Brod plovi za Beograd“ u Ateljeu 212.
– Započeli smo je 1996. sa Goricom Popović, Aljošom Vučkovićem, Petrom Kraljem, Svetozarom Cvetkovićem, Tanjom Bošković i mnogim drugim glumačkim vedetama tog teatra. Od tada je izvodimo svake godine, nekoliko dana pred novogodišnju noć, a predstava je uvek rasprodata mesec dana unapred. Glumci se uvek potrude da svojim pevanjem i glumom obodre, zabave i ponekad nateraju publiku na razmišljanje. Po mom mišljenju, to je najbolji novogodišnji provod za pristojne ljude svih generacija – kaže Vladimir Maričić koji će autorski koncert povodom izdanja albuma “Ibar” (PGP RTS) održati 17. februara u sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
Bonus video: Nisville jazz festival
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
