Ostvarenja "Utama" Alehandra Loajse Grisija i "Vera sanja more" Kaltrine Krasnići proglašena su za najbolje angažovane filmove 18. Slobodne zone, koja je sinoć svečanom dodelom nagrada i projekcijom finskog dokumentarca "Raj za karaoke" Einarija Pakanena zatvorena u Domu omladine, dok je danas publika u prilici da vidi četiri ostvarenja u okviru tradicionalne Slobodne zone na bis.
Najboljim angažovanim filmom u Regionalnoj selekciji proglašen je naslov „Vera sanja more“ Kaltrine Krasnići, filmski portret sredovečne udovice koja mora da se suoči sa surovom stvarnošću duboko ukorenjenog patrijarhata na ovim prostorima.
„Ovo je priča dobro poznata svakoj ženi na Balkanu, priča u kojoj se svaka od nas prepoznaje i koja nas podseća da borba za rodnu ravnopravnost još traje. Istovremeno, način na koji je ispričana i mračni tonovi koji je prate, realistično oslikavaju ne samo život žena, već i muškaraca na našem komadiću planete, nemoćnom da konačno odživi svoju prošlost. Film koji udara u glavu, ali bez nokauta“, piše u obrazloženju žirija koje su činile novinarka Tamara Skrozza, rediteljka Milica Tomović i producentkinja i teoretičarka Jelena Mišeljić.
Nagradu je u ime ekipe primio producentostvarenja snimljenog u koprodukciji Albanije, Severne Makedonije i Kosova Škumbin Istrefi, poručivši da je „kultura most koji ruši sve predrasude“.
Isti žiri je priznanje Human Rights dodelio filmu Hrvatskog narodnog preporoda Gorana Devića, a Specijalno priznanje dokumentarcu „Veće od traume“ Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski.
– Hvala Slobodnoj zoni što već 18 godina otvara teme koje bi mnogi rado gurnuli pod tepih, ali vi ne date – istakla je Vedrana primajući nagradu.
Najbolji angažovani film u Međunarodnoj selekciji je „Utama“ Alehandra Loajse Grisija, o starijem bračnom paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života.
„Ovaj film omogućava nam da učestvujemo u sukobima koji se dešavaju u udaljenom delu sveta, a utiču na sve nas: promena porodičnih struktura i tradicije, migracije izazvane globalnim klimatskim promenama, oproštaj i suočavanje sa smrću koja se približava“, navedeno je u obrazloženju žirija koji su činili rediteljka Aleksandra Odić, umetnica performansa Nezaket Ekiči i video i filmski umetnik Boško Prostran. Specijalno priznanje dodelili su filmu „Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“ Andreasa Drezena.
Najbolji film novouspostavljene linije Prva dva koraka jeste dokumentarac Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje, o turskim folkerima u Nemačkoj, odlučio je žiri mladih reditelja u sastavu: Siniša Cvetić, Matija Gluščević i Dušan Zorić.
„Svaki put kada ne odem na neki festival, dobijem nagradu, tako da sledeći put neću ići u Kan, Berlin, Veneciju i Lokarno. Nažalost, nisam mogao da dođem u Beograd, ali ova nagrada će mnogo pomoći bioskopskoj distribuciji filma u Srbiji“, istakao je Kaja u video-poruci.
Srednjoškolski žiri za najbolji film Selekcije 8+ proglasio je igrano ostvarenje „Časna sestra fudbalski trener“ Roberta Buesa o opatici koja u sirotištu za dečake osniva fudbalski tim, a Selekcije 14+ dokumentarac „Nevinost“ Gaja Davidija o mladim ljudima stradalim tokom služenja obaveznog vojnog roka u Izraelu, koji je poručio:
„Ovaj film sam pravio misleći na tinejdžere, prevashodno u Izraelu, ali i širom sveta i veoma sam uzbuđen i srećan što sam dobio nagradu upravo od vas”.
Nagrada publike pripala je dokumentarcu „Plesati Pinu“ Florijana Hancen-Cioba.
A tradicionalna Slobodna zona na bis u toku je danas, u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Publika će moći da pogleda anslove – „Nevinost“ Gaja Davidija od 13.30 sati, „Moja zamišljena zemlja“ Patrisija Gusmana od 16 časova, „Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“ Andreasa Drezena dvba i po sata kasnije,i za kraj od 21 čas film koji je otvorio Slobodnu zonu uz prisustvo glumačke zvezde Zlatka Burića – „Trougao tuge“ Rubena Estlunda.
Od danas do 23. novembra publici u celoj Srbiji dostupan je deo filmova s ovogodišnjeg programa, putem platforme KinoKauch, podsetili su organizatori.
Bonus video: Mikelsen u Sarajevu