"U Crnoj Gori se intenzivno i planski radilo na razvoju domaće kinematografije": Nova.rs na festivalu u Herceg Novom

Piše: Dejan Šapić

Osim četvrtog dugometražnog filma "Vidra" Srđana Vuletića, u konkurenciji za nagrade su i debitantski crnogorski film Milivoja Miša Obradovića “15 i po” zatim “Belo se pere na 90” slovenačkog reditelja Marka Naberšnika, bosanski “Paviljon” Dina Mustafića, i još jedna većinska crnogorska koprodukcija, film “Roda” Isje Ćosje. Tu je i „Yugo Florida” Vladimira Tagića i višestruko nagrađivano ostvarenje Urške Đukić “Dobre devojke”.

U konkurenciji su još jedan crnogorski film, “Obraz” reditelja Nikole Vukčevića, koji je nedavno na festivalu u Saragosi dobilo priznanje za najbolju režiju i scenario, kao i dvostruko nagrađivano ostvarenje na Sandens “Dj Ahmet” koje potpisuje makedonski reditelj Georgi M. Unkovski.

- U Crnoj Gori se intenzivno i planski radilo na razvoju domaće kinematografije, što potvrđuje podatak da će se čak osam od jedanaest filmova u takmičarskoj selekciji igranog filma predstaviti kao crnogorske produkcije ili koprodukcije - ističe za Nova.rs selektor programa igranog filma Vuk Perović.

Dodaje da je prvi kriterijum taj da filmovi dolaze iz država regiona bivše Jugoslavije.

- Regionalna produkcija je u zamahu i ove godine imamo zaista kvalitetna ostvarenja, filmove koji su već bili ili će tek biti prikazani na velikim svetskim festivalima - objašnjava Perović.

U festivalskom programu je i istorijska drama “Otapanje vladara” Ivana Salatića, koji je svetsku premijeru imao početkom godine u Roterdamu, kao i srpski “Kako je ovde tako zeleno?” reditelja Nikole Ležaića, koji je nedavno u Puli osvojio tri Zlatne arene.

Van takmičarske konukrencije je “Diva Futura”, rediteljke Giulia Louise Steigerwalt. koji je svetsku premijeru imao u okviru glavnog takmičarskog programa festivala u Veneciji, i u kom jednu od glavnih uloga tumači Lidija Kordić, prva crnogorska glumica izabrana za učešće u prestižnom programu „Evropske zvezde u usponu“ (European Shooting Stars) Filmskog festivala u Berlinu.

Izdvojila se tri filma

Igrani film „Yugo Florida“ donosi priču o gubitku i nasleđu, „Dobre djevojke“ ohrabruje mlade da slede sebe umjesto očekivanja društva, dok dokumentarni film „Čovjek lavina“ pruža emotivan portret Dragoljuba Đuričića kroz spoj muzike, intime i društvenog angažmana.

Reditelj filma „Yugo Florida“ Vladimir Tagić istakao je u Herceg Novom da je polazna tačka priče bio lični odnos sa ocem, ali da mu nije bila namera da snimi autobiografski film.

- Polazna tačka jeste bio autobiografski momenat koji se tiče mog odnosa sa ocem, ali nisam želeo da pravim autobiografski naslov iz prostog razloga što smatram da je za publiku najvažnije da li film funkcioniše kao film i šta on njima poručuje. To da li je 30, 50 ili 60 odsto autobiografski, manje je važno. Publika treba da se identifikuje sa filmom zbog njega samog, nevezano za to da li zna da je to moja priča ili fikcija. Te tri tačke jesu posveta mom ocu, nešto što ostaje između njega i mene. Imam osećaj da me je ovaj film izlečio, da mi je rad na njemu bio terapija i da sada mogu da zatvorim to poglavlje - naveo je Tagić na konferenciji za medije u Herceg Novom i pojasnio da mu je bilo ključno da se izbegne lični realizam:

- Nije cilj da se vrtim u krug sa svojim problemima. Za film je važno ono što je najbolje za priču, koncept i ideju. Scenarista Milan odigrao je ključnu ulogu da pročisti scenario i da priđemo materijalu objektivnije.

Govoreći o univerzalnoj temi gubitka, Tagić je rekao da nas gubici podsećaju da je sve prolazno, ali to brzo zaboravimo.

- Veliko je pitanje koliko iz tih situacija zaista izvučemo suštinske promene i koliko uspevamo da budemo bolji ljudi. Nisam siguran u to i zato to ostavljam otvoreno, da svaki gledalac sam da odgovor - poručio je Tagić.

U filmu Nikola Pejaković i Andrija Kuzmanović tumače oca i sina. Kuzmanović, koji igra Zorana, rekao je da je Vladimir vrlo precizan kao reditelj i da zna šta hoće.

- Inspirativno je bilo igrati Zorana, lika koji trpi celu radnju, iako je protagonista. Lako je otići u patetiku ili bes, ali ključ je bio u tome da pokažemo njegovu unutrašnju borbu. On beži od samog sebe, svestan je da ne želi da liči na oca, a ipak ponavlja iste obrasce. Mislim da svi mi lutamo kroz život tražeći sebe, pa tako i on. Ako ljudi, posle gledanja filma, makar pomisle na svoje roditelje ili ih pozovu, smatram da smo uspeli - kazao je Kuzmanović koji je nagrađen nedavno na 31. Sarajevo film festivalu priznanjem Srce Sarajeva za najboljeg glumca.

Glumica Jana Milosavljević, koja igra Emu, istakla je da je njen lik spolja okružen ljudima, ali duboko usamljena.

- Ema je zarobljena u svetu površnosti i lažnih emocija. Susret sa Zoranom je trenutak prepoznavanja i empatije. To su situacije koje se dešavaju u stvarnom životu – često smo okruženi ljudima, a osećamo se usamljeno, dok nas ponekad potpuni stranci razumeju bolje nego najbliži - rekla je Milosavljević.

Govoreći o filmu „Dobre devojke“ glavna glumica Jara Sofia Ostan kazala je da je važno za devojke koje odrastaju da vide da mogu da rade ono što osećaju, a ne uvek da slušaju šta društvo ili drugi ljudi kažu.

- Nekad ljudi očekuju od tebe da budeš "dobra devojčica", da budeš vrlo tiha, da budeš uvek pristojna i prezentabilna. Ipak, možeš biti svoja i možeš pratiti svoju intuiciju. I mislim da je to ono što je stvarno važno i što ovaj film takođe pokušava da pokaže svima.

https://www.youtube.com/watch?v=EaSg0qmDx8E

Glumica Staša Popović istakla je da se povezala s pričom u filmu koja se fokusira na to kako devojke odrastaju zajedno i pronalaze put i kako je svaka pojedičano prikazana na poseban način.

- Jer svaka devojka, odnosno svako biće tokom odrastanja bori se sa ličnim pitanjima i ono što mi se jako dopalo je način na koji smo se svi zajedno sklopili. Moja gluma se sastojala od niza slojeva, za većinu devojaka je to bilo i prvo iskustvo rada na filmu, tako da jeste jedno ogromno iskustvo. Ali naučili smo kako ostati hrabar, kako naći zabavu u tome čime se baviš, a sve to je bilo mnogo lakše postignuti jer smo svi bili zajedno od početka do kraja - navela je Popović.

O ostvarenju „Čovjek lavina“ Slobodanke Radun i produkciji Jasmine Karajlović i Karla Kalezića, koji donosi višeslojni prikaz života i stvaralaštva muzičara i kulturnog poslenika Dragoljuba Đuričića, kroz spoj muzike, intime i društvenog angažmana, rediteljka je kazala da je ritam bio ključna nit filma i da je ideja bila da se ispreplete više priča.

- Hteli smo da napravimo film koji govori i o muzici, i o jednoj epohi, i o angažovanju čoveka duboko ukorenjenog u sredini u kojoj je živeo. Dragoljubov ritam bio je presudan, jer nas je vodio da svakoj temi damo prostor i da budemo što iskreniji i uvjerljiviji. Za mene lično važan trenutak bio je kada smo film prvi put prikazali njegovom sinu, jer je to bila tačka preokreta da li će prepoznati oca i osetiti film kao istinit. Kako smo radili, shvatili smo da je Dragoljub imao toliko različitih strana, kako je radio, kako se odnosio prema ljudima , da se metafora lavine sama nametnula. To zaista jeste lavina, i kada smo izgovorili ’Čovjek lavina’, sve se složilo - prisetila se Radun.

Producentkinja Jasmina Karajlović podsetila je da je ideja o filmu nastala još dok je Đuričić bio živ i da je Dragoljub bio mnogo više od muzičara.

- On je bio čovek van svog vremena, svaki njegov postupak nosio je univerzalnu poruku. Živeo je ideju ’investicije bez interesa’, i to je ono što ga je činilo posebnim - zaključila je Karajlović.

Na ovoj smotri, koja će biti završena sutra dodelom priznanja, prikazana su i nagrađivana ostvarenja s Kanskog festivala: „Sirat“, „Sounds of Falling“ i „Secret Agent“.

https://www.youtube.com/watch?v=8sPo7LXw8TU